У радним јединицама Ученичког центра Београд васпитачи су са ученицима разматрали важност овог датума за српску историју.
Дан примирја у Првом светском рату је државни празник у Републици Србији који се обележава 11 новембра. Дан примирја подсећа на дан када су 11 новембра 1918 године након четворогодишњег рата до тада највећег у историји, Централне силе и силе Антанте потписале примирје тачно у 11 сати у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша у шуми у Француској у близини градића Компјењ. Примирје је било на снази све до закључења коначног мировног споразума у Версају 28 јуна 1919 године.
Споразумом из Компјења је договорен прекид ватре, повлачење немачких трупа ,размена заробљеника, као и споразум о ратној одштети и уништавање немачких ратних бродова и подморница.
Дан примирја у Првом светском рату се као државни празник у Србији прославља од 2012 године.
Као главни мотив за амблем овог празника користи се цвет Наталијине рамонде који је у ботаници познат и као цвет феникс. У амблему се појављује и мотив Албанске споменице који се налази изнад цвета. Препорука је да се овај цвет носи на реверу у недељи која претходи празнику, као и на сам дан празника.
Симболика Наталијине рамонде је вишеструка, како због станишта, тако и због имена. Углавном ова ретка и заштићена биљка расте на истоку Србије, Северној Македонији и Грчкој.
Друга симболика је да је ово биљка феникс.
Биљка је име добила по краљици Наталији, јер ју је открио и описао заједно са ботаничарем Јосифом Панчићем, дворски лекар краља Милана Обреновића – Сава Петровић. Амблем за празник је цвет на црно-зеленој траци, која симболизује траку истих боја са ордена такозване Албанске споменице, за верност отачбини то је државно војно и цивилно одликовање додељено свим припадницима српске војске који су се у зиму 1915 и 1916 године повлачили преко неприступачних предела Албаније. Тада су се војска, краљ, народна скупштина и цивили повлачили преко Албаније у Грчку. Србија је, после огромних губитака, уз помоћ савезника на острву Крф обновила снаге и кренула у пробој Солунског фронта, до ког ће доћи 1918године.Наводи се податак да је Србија укупно изгубила више од 330 000 људи током рата.
Наталијина рамонда је необичан цвет изузетне лепоте, а његова симболика важна за Србе из неколико разлога. Овај цвет познат и као цвет феникс јер и кад увене и потпуно се осуши може да оживи ако се и мало залије. Стога живот овог необичног цвета има изузетну симболику у вези са Великим ратом и српском војском у њему-војском која је дословно васкрсла и иако измучена показала своју моћ и храброст у Великом рату. Рамонду је први класификовао чувени природњак Јосиф Панчић 1874. године, биљка је уочена на Ртњу а потом и у околини Ниша.
Дан примирја се обележава и у свету, у Великој Британији, Канади, Аустрији и Француској као дан сећања на ветеране из Првог али и из Другог светског рата од прве годишњице, 11. новембра 1919 године. У Британији је обичај да се у 11 сати жртвама ода почаст минутом ћутања, код њих је симбол овог празника црвени цвет мака, који расте на некадашњим бојним пољима у Белгији и на северу Француске. На пољима где су се војници масовно сахрањивали, а биљни и животињски свет тенковима и бојним отровима уништен, први је никао крваво црвени мак.
У Америци се овај празник зове Дан ветерана.
Дан примирја у Првом светском рату се обележава нерадно. А деци у школи тад обично траје јесењи распуст.
Васпитач Љиљана Дашић – РЈ „Стеван Чоловић“
Дан примирја у Првом Светском рату се обележава 11.нобембра и означава завршетак рата на западном фронту 1918. године. Овим споразумом су престале борбе између савезника и Немачке, а то је означило крај једног од најразорнијих ратова у историји.
Учење о примирју и његовом значају помогло је ученицима историјске секције у РЈ „А. Дејовић“ да схвате важност помирења и изградњи мира након сукоба. Разговор о жртвама рата и њиховом сећању пробудило је емпатију и разумевање за све погођене стране.
Значај примирја је био вишеструк:
- Примирје је допринело прекид крвопролића и страдања милиона војника и цивила и омогућило људима повратак у нормалан живот.
- Потписивање примирја довело је до распада великих имерија-Аустроугарске и Османског Царства и отворило пут за формирање нових држава.
- Примирје је послужило као темељ за касније мировне преговоре, који су резултирали Версајским уговором и стварањем Лиге народа(организација за очување мира).
- Примирје се обележава као Дан сећања, када се одаје почаст свим жртвама рата-као подседник на цену рата и важност мира.
- Последице другог светког рата укључујући примирје, обликовале су политичке, економске и друштвене токове 20.века што се одразило на будуће сукобе и међународне односе.
Примирје у Првом Светком рату је имало последице које су трансформисале савремени свет и показало колико је важно тежити миру и разумевању међу народима.
Ученици историјске секције – „А.Дејовић“ и Јелена Шејић, проф.историје