Међународни дан матерњег језика обележава се сваког 21. фебруара почевши од 1999. године. Разлог зашто је изабран овај датум је страдање студената који су протестовали у Бангладешу (бивши Пакистан) 1952. године јер њихов језик није проглашен званичним. Чланице организације UNESCO обележавају тај дан како би указале на значај поштовања основног људског права – права на употребу матерњег језика, а тако и неговање језичке културе заједнице којој припадамо. Такође се промовише и мултикултуралност и вишејезичност као богатство одређене територије. Не треба завборавити колико је тек значајно познавање више језика.
Нови језици свакодневно настају, док већини старих, због убрзане модернизације, прети одумирање. У свету се говори око 6.000 језика, а лингвисти предвиђају да би до краја овог века могло нестати чак половина њих. Када је реч о српском језику, сматрају да би требало више да бринемо о свом матерњем језику, развијању језичке културе и очувању традиције. Зато је важно чувати матерњи језик, културу и идентитет народа управо кроз језик.
У РЈ „Алекса Дејовић“ у оквиру литерарне секције, васпитачице Марина Радовић и Слободанка Марић, одржале су радионицу „Дан матерњег језика“. Циљ је био подсећање ученика на важност очувања матерњег језика, културног идентитета, правилног изражавања и писања, као и познавања значења речи.
У првом делу радионице васпитачица Марина предочила је разлоге обележавања овог датума и неговања матерњег језика. Уз презентацију, подсетила је на улогу Вука Караџића и његове реформе, савршеност нашег ћириличног писма, утицај дигиталних технологија на језик, као и потребу да се повећа број часова српског језика у школама. Затим су ученици добили задатак да за енглеске жаргонске речи које свакодневно користе у комуникацији на друштвеним мрежама нађу адекватну замену у српском језику и дају кратко објашњење значења задатих речи. Након тога су извукли папириће са архаичним позајмљеницама и објашњењима које су упаривали. Следећи задатак је био провера познавања правописа. На крају су покушали да одгонетну загонетке из нашег културног наслеђа.
Нисмо заборавили ни наш колектив, па је колегиница Марина одржала предавање на тему: „Статус српског језика“. Презентацијa у Power Pointu je у прилогу.
Језик је жива творевина која се стално мења и коју је потребно неговати. Не заборавимо Вукове речи: „Језик је хранитељ народа и докле год живи језик, докле га негујемо и поштујемо, њиме пишемо и говоримо, прочишћавамо, дотле живи и народ.“
„Волимо српски језик сваког дана помало јер српски језик нема никог другог осим нас.“ (Д. Радовић)
Његујемо језичку културу у РЈ „Змај“
У нашој радној јединици волимо да се подсјећамо колико нам је важан наш матерњи језик, а још више волимо када то радимо кроз садржаје који су едукативно-забавни. Добра прилика за појачан рад на језичкој култури је био управо Дан матерњег језика. Овог пута смо тај битан датум обиљежили кроз компетитивне игре на тему језичких правила и познавања нашег богатог лексичког фонда.
Ученици су били подјељени у двије групе – мушку и женску и имали су четири различита језичка задатка испред себе.
Први задатак је била позната игра вјешања – требало је да открију која је то најдужа ријеч српског језика погађајући јој слова. Иако ученци нису одмах знали о којој ријечи се ради, системом покушаја и погрешака су врло брзо открили да је ријеч о престолонаследниковици – ријечи од 22 слова!
Други задатак је био квиз. Питања су била лексичка и граматичка, ученици су морали да заокруже правилне облике ријечи (нпр. председник/прецедник/претседник), да наброје која су то четири глагола која се пишу заједно са негацијом, да се покушају сјетити што више палиндрома, да се подсјете правила писања футура I код глагола чији се инфинитив завршава на – ћи. Такође, разбијени су им неки од језичких митова – научили су да је правилно рећи и да се слажемо са неким, као и да смо сагласни с њим, да можео да се видимо са неким и последњи и задњи пут… посебно су им била занимљива питања везана за значења ријечи које означавају наше запетљане родбинске односе. У ченици су знали и да је вампир једина ријеч српског поријекла која је ушла у интернационалну утребу.
Девојчице су у овој игри показале да боље баратају знањем језичких правила од дјечака.
Трећа игра је била асоцијација. Требало је да објашњавају задате појмове својој групи (највише појмова се тицало домског рјечника) са временским оганичењем, наизмјенично се ротирајући између себе у улози онога ко објашњава. Најприје су задате појмове објашњавали и дефинисали на свој начин, а затим су их у сљедећој рунди покушавали објаснити само са једном речју, а у задњој рунди само пантомимом. Кроз овакав вид игре ученици су показали своју језичку домишљатост, успут се добро забављајући. И у овој игри дјечацима је за длаку измакла побједа, и тражили су реванш у скорије вријеме.
У четвртој игри резултат је био изједначен. Игра се тицала брзог превођења ријечи интернет терминологије са енглеског језика на српски еквиваленат (нпр. нотификација – обавјештење, стори – прича, таговати – означити…)
Ученицима се овакав вид интерактивног образовног рада врло допао и несумњиво је да ће се активност оваквог типа опет поновити.
Као што је Душко Радовић рекао: Волите српки језик сваког дана помало. Српски језик нема никога другог осим нас.
Ми ћемо га засигурно наставити вољети и његовати.
Васпитачице Александрија Караичић и Исидора Обрадовић