Божији човек

Филм Божији човек снимљен је у америчко-грчкој копродукцији, према сценарију и у режији српске ауторке Јелене Поповић коју је живот православног теолога, светитеља, исцелитеља и чудотворца инспирисао на овакав стваралачки подухват.

Филм говори о животу Светог Нектарија Егинског, светитеља савременог доба. Житије Светог Нектарија Егинског је потресна епопеја о човеку који цео живот бива неправедно прогањан, и то не од непријатеља Цркве Божије него од лажне браће која су свим силама настојала да га понизе и доведу до очајања, упркос великој жртви и посвећености свом народу који воли и који га воли. Истовремено, у божанској љубави он црпи веру и снагу да опрости, и у смирењу прихвати све што му живот доноси, преображавајући тако и себе и друге. Иако му је живот био испуњен страдањима и недаћама сачувао је своју веру до краја, слободан од свега што за земаљско веже и подложно је променама.

Преминуо је у Атини 1920, а 1961. године Цариградска патријаршија га је канонизовала. Његове свете мошти се налазе у цркви Свете Тројице у Егини.

У сусрету са Божијим човеком савремени човек  потрошачког друштва враћа веру у непролазне вредности и снагу животворне љубави.

Ученици су рекли о филму:

„Филм је врло поучан, може много тога да се научи и заиста може да нас наведе да преиспитамо данашњицу, своје окружење, али и нас саме када је реч о доброти, вери, правди, љубави и искрености. Веома је емотиван и допао ми се, тако да сам и породици препоручила да погледају.“

„Филм говори о вери и нади. Глумачка постава и продукција филма допринели су да филм не буде схваћен као црквени филм већ као прича о доброчинству, вери, истинској доброти и надању. Такође је лепо што је велики светитељ наше православне цркве добио филм после сто једне године од упокојења.“

„Мислим да филм није искључиво о цркви, већ и о надању, доброти и вери. Доста је емотиван и оставља јак утисак. Подстиче нас да будемо захвални на малим стварима, да опраштамо и другима и себи. Препоручујем да свако погледа овај филм.“

„Филм ми се баш допао.Веома је поучан, емотиван и едукативног карактера. Треба нам више оваквих филмова који нам показују праве вредности човека.“

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Сања Дамјановић

васпитач РЈ „Петар Драпшин“