Навршава се двадесет и једна година откад је усвојена одлука да се 15. фебруар обележава као Дан државности Републике Србије. Историјска потпора овом датуму је двојака и сеже до почетка деветнаестог века. Први српски устанак је 1804. године подигнут управо на овај дан. Као што је овај дан био важан у борби за ослобођење од Турака, тако је и 1835. година била значајна за српску демократију. На исти дан те године усвојен је први модерни, по белгијском моделу тога времена, Устав Кнежевине Србије. Повезница овим историјским догађајима је и један црквени празник, Сретење. Отуда и назив Уставу, ”Сретењски”. С обзиром да је у деветнаестовековној Србији поштован Јулијански календар, који и данас уважава Српска православна црква, ови догађаји се преклапају те нема места недоумицама која могу настати поводом тачних датума ових догађаја и празника, да ли је реч о 15. и 16. или 2. и 3. фебруару.
Тачно четрдесет дана од Божића, слављења рођења Христовог, православни верници обележавају Сретење Господње као сећање на тренутак увођења Христовог у јерусалимски храм. У народу се на тај дан усталио још један обичај који би требало да наслути колико ће још зима трајати. Наиме, медведи који се пробуде из свог зимског сна и изађу из свог скровишта на Сретење, уколико је сунчан дан и угледају своју сенку, верује се да ће се они вратити у свој зимски сан, а да ће зима потрајати још шест недеља. Уколико, пак, не буду видели своју сенку због облачног дана, онда ће према веровању то означити и крај зиме.
Иако релативно недавно проглашен за Дан државности, овај датум има дуг и значајан историјат у погледу свечаности организованих у то име. Повратак династије Карађорђевић након Мајског преврата 1903. године погодовао је обележавању стогодишњице подизања Првог српског устанка годину дана касније. Нису се либили ни у време комунистичке владе да га достојанствено обележе.
Данас се са сетом на почетке ослобођења и државности Србије прославља Дан државности. Слободарски дух, тежња ка успостављању демократских институција и набој националних револуција са почетка деветнаестог века оживљавају се на дан прославе у државним свечаностима које се организују на највишем нивоу.
Васпитач Љиљана Дашић
РЈ „Стеван Чоловић“