У Ученичком центру Београд обележен је Светски дан менталног здравља. Ученици из РЈ „Петар Драпшин” и из РЈ „Карађорђе” присуствовали су различитим активностима у Установи и ван ње.
У понедељак, 10.10.2022. године, ученици радне јединице „Петар Драпшин“ у пратњи васпитача и стручног сарадника су поводом обележавања Дана менталног здравља посетили Етнографски музеј и присуствовали тематској представи „Приче из душе“ која им је пружила прилику да сагледају и освесте проблеме и неразумевање са којима се корисници психијатријских услуга суочавају кроз односе са породицом, комшилуком, друштвом, па и самим лекарима.
Интерактиван карактер представе је у једном тренутку подстакао и наше ученике да се активно укључе у саму представу и покушају да изнађу решења која би унапредила садашњи положај КПУ, и да истовремено осете топлину, људскост и снагу с којом се ти људи боре са собом и својим окружењем. Ученици су такође били у прилици и да погледају њихове најразличитије креативне радове.
Рекли су о представи:
„Из ове представе сам научила да постоји много људи са различитим проблемима у животу. Чак ни лекари некада не могу да их разумеју. Не треба их издвајати из друштва иако су различити.“
Ирена Берчек
„Наше друштво је превише затворено према људима који имају психолошке проблеме. Ова представа ми је помогла да схватим различитости и да предрасуде ставим са стране.“
Петра Марковић
„Схватила сам колико су корисници психијатријских услуга несхваћени од стране других људи. Поред већ постојећег проблема та несхваћеност и неприхватање им отежавају живот.“
Ксенија Петронијевић
„Представа ми се свидела јер је била истинита и интерактивна. Такође, и „глумци“ и публика су били јако пријатни и поносни на себе, што ми је истински улепшало дан.“
Невена Миланков
Милена Станимировић, стручни сарадник
Сања Дамјановић, васпитач
У знаку недеље менталног здравља у РЈ „Карађорђе” бавили смо се овом важном темом водећи разне активности са ученицима. Стручни сарадник, Данијела Илић, с ученицима је разговарала на ову важну тему.
Светски Дан менталног здравља само је повод да се позабавимо темом која је саставни део многих других аспеката нашег васпитног рада и основа личног благостања сваког појединца. То је важно и узевши у обзир чињеницу коју наводе ученици: да се о тој теми у школама и друштву вршњака недовољно разговара, а такође, констатујући податке неких скоријих анкета о присутности проблема менталног здравља код 92,4% младих од 12 до 30 година.
Ментално здравље ученици виде као „психичку стабилност“, „спокој“, „духовну хигијену“ и „душевни мир“, али признају да је ту унутрашњу равнотежу могуће нарушити разним стресогеним факторима. Расправљали смо о раним знацима упозорења на проблеме у менталном здрављу, знацима који указују да се психички неравноправно боримо и да нам је потребна помоћ. Препознали су могући утицај осећања беспомоћности, усамљености, апатије и безвредности, али и других негативних осећања које својим интензитетом и трајањем црпу наше ресурсе, утичу на наше свакодневно функционисање и нарушавају квалитет наших односа са другима.
Као савете у ситуацијама када нас такве емоције преплаве, ученици су препоручивали разговор, писање, бављење оним што волимо и што нас радује, вежбање и физичку активност, али и одмор, дружење, правилну исхрану и довољно сна. Ми смо додали и труд да се остане позитиван и у време изазова, да се верује у себе и особе од поверења, као и стручна лица и да када осетимо да нам је помоћ потребна, не оклевамо да је потражимо. Такође, препоручили смо несебично помагање другима које чини да се и сами осећамо необично добро и испуњено. Уз активан приступ животним изазовима, препознавање сопствених осећања и капацитета у периоду интензивног развоја и проблема као део фазе одрастања или момента када нам је потребна додатна подршка, изаћи ћемо снажнији и способнији да касније помогнемо другима.
Данијела Илић, педагог РЈ „Карађорђе“
Потом је васпитачица Марина Радовић организовала разговор о филму који се тиче менталног здравља. Посебна пажња посвећена је анксиозности и депресији као најчешћим поремећајима савременог доба. Две ученице су пристале да са нама поделе своје искуство са тешким периодом у животу и борбом са анксиозношћу што је било драгоцено искуство за све нас. Ученици су боље разумели важност менталне равнотеже и потребу да на време потраже стручну помоћ када примете прве знаке анксиозности и депресије.
Васпитачица: Марина Радовић
Презентација!!!
МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ МЛАДИХ
Поводом Светског дана менталног здравља, у РЈ „Змај“ са ученицима је одржана панел дискусија и израда паноа на ову тему.
Период адолесценције је веома важан у развоју детета, нарочито у развоју и очувању менталног здравља. Добро ментално здравље подразумева свеукупно социјално и емоционално здравље. Већи део живота одвија се у социјалним срединама, тј у заједницама као што су породица, школске средине, спортски клубови и сл. Ове средине имају различите карактеристике које могу позитивно или негативно утицати на ментално здравље младих.
Адолесцентско доба је рискантан период пун узбуђења, изазова и непознаница које могу изазвати различите стресне ситуације (губитак блиске особе, одвајање од породице, промене школе, школског клуба, одлазак у непознат град ради школовања….) и страхове. Ако ова осећања буду непозната и потиснута могу довести до озбиљних менталних поремећаја.
Да би се дете правилно развијало, успостављало снажне односе са другима, прилагођавало се променама и превазилазило животне изазове, потребно је добро ментално здравље. Симптоми који трају више недеља су знаци да је детету потребна помоћ. Неки од симптома су:
- дете је често нерасположено, недостаје му мотивација;
- има проблема са исхраном и спавањем;
- избегава пријатеље и социјалне контакте;
- агресивно је или асоцијално;
- има изненадне, најчешће ничим изазване промене понашања;
- квари школски успех или одбија да иде у школу;
- има проблеме са концентрацијом;
- жали се на физички бол: главобоље, болове у стомаку или леђима, итд.
Ако адолесцент каже да размишља о самоповређивању или самоубиству, одмах треба потражити професионалну помоћ. Треба позвати Националну СОС линију на 011 77 77 000 или Хитну помоћ на бр 194 или помоћ потражити у најближем ургентном центру. У оваквим случајевима са дететом треба разговарати о његовим емоцијама, јер на тај начин му показујемо да нам је стало до њега и да га разумемо.
Проблеми са менталним здрављем неће проћи сами од себе, зато је потребно што пре пронаћи помоћ. Лоше ментално здравље утиче на развој и квалитет живота младог човека, његово фиичко здравље, учење у школи, односе са другима, самопоуздање, и сл.
Адолесценти уче на примеру. Зато је важно да будемо најбољи пример нашим ученицима и да им наша посвећеност и подршка буду додатна снага у правилном развоју и сазревању.
САВЕТИ КОЈИ ВАМ МОГУ ПОМОЋИ ДА УНАПРЕДИТЕ СВОЈЕ МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ:
- Покрените своје тело – то је одличан начин за ослобађање нагомилане енергије и смањење нивоа хормона стреса попут адреналина и кортизола.
- Довољно спавајте и одмарајте се – спавање утиче на наше физичко и ментално здравље.
- Храните се редовно и правилно – здрава исхрана подиже ниво енергије.
- Пронађите начин да се одвојите од стреса – цртање, јога, вођење дневника, медитација.
- Дајте приоритет времену за опуштање – уживајте у стварима које волите.
- Негујте добре односе и повежите се са другима – бити део групе и делити заједничка интересовања пружа осећај припадности.
- Изградите самопоуздање – учење побољшава менталнe способности, а прихватање нових изазова може допринети самопоуздању.
- Осећајте се удобно у својој кожи – будите поносни на себе.
- Идентификујте знаке упозорења – на пример, дрхтање руку, стезање у грудима и узнемиреност могу бити знаци стреса или анксиозности.
- Знајте када да потражите стручну помоћ – када се симптоми не могу обуздати, немојте одлагати.
Менталне тешкоће нису нешто што се бира, али јесу нешто што се свима може десити, а уз адекватну помоћ и подршку и превазићи.
У реду је да осећаш радост.
У реду је да осећаш тугу.
У реду је да осећаш страх.
У реду је да осећаш бес.
У реду је да се осећаш немоћно.
У реду је да потражиш помоћ!
Каква год да је природа проблема који те мучи, важно је да имаш на уму да увек постоји решење!
Нада Кековић, васпитач
Бојана Ђукановић, стручни сарадник
