У време када језици трпе различите ударе и захтевају питања и посебне одговоре, важно је подсетити на значај писма и писмености. Дан Словенске писмености и културе је установљен давне 1863. године у Русији, поводом обележавања хиљаду година моравске мисије, а 24. мај је дан када су, после свечаности у част обнове Цариграда, светитељи Ћирило и Методије – творци првог словенског писма – глагољице, кренули 863. године на мисионарски пут у Моравску. Словени до тада нису имали писмо. Просветитељи из Солуна су саставили глагољицу, прву азбуку Словена, помоћу које су превели јеванђеља на српски језик. Са књигама, које је народ разумео, проповед хришћанства је ишао много лакше.
Дан сећања на мисионарство и визионарство браће која су остала упамћена као „словенски апостоли“ из времена јединствене хришћанске цркве обележава се и у другим словенским земљама: Русији, Пољској, Чешкој, Словачкој, Украјини и Северној Македонији. Од 2019. године Дан словенске писмености и културе је државни празник у Републици Србији.
Писмо је живо онолико колико се примењује, а језик се чува високим нивоом културе. Сећање на темеље словенске писмености наводи нас да се запитамо колико смо данас, у времену брзих промена и савремених технологија – писмени.