Хрватски филм снимљен 2019. године режирала је Дана Будисављевић, Дианина унука која је након смрти своје баке пронашла њен дневник и на тај начин нас упознала са храбрим поступком своје баке током Другог светског рата. Диану Будисављевић, супругу лекара православне вероисповести, иначе држављанку аустријског порекла, рат је затекао у Загребу. Сазнавши да жене са децом одводе у логоре и да деци православне вероисповести нико не помаже и да живе у очајним условима, користећи своје контакте, упорно, организовано, својом личном акцијом, спасила је сигурне смрти више од 10.000 српске деце из НДХ логора. Била је то једна од највећих грађанских акција о којој се ништа није знало. Преживела деца спасена из логора Градишка, коју су удомиле многе породице, причају о том искуству, са жељом да се никада не заборави, али и не понови такав злочин. Картотека коју је Диана водила, одузета јој је након рата и до данас јој се није ушло у траг. Остаје као сведочанство дневник и сада филм да велича и слави хуманост. Ово је прича која, по речима редитељке, истиче да нечији живот није вреднији од живота деце, прича о борби добра и зла, како је записала њена бака, потресна прича која може све на неки начин да нас приближи.
„Филм је веома потресан. Снимљен је као документарни а користили су се сачувани снимци из рата. Диана је жена која ме је освојила својом упорношћу, храбошћу и неполитичношћу. Кроз историју се углавном помињу мушкарци, а она се истакла као жена у борби против фашизма.“
Војин Вуликић, РЈ „Алекса Дејовић“