„НАШИ ШПАНЦИ“
Протеклу недељу у Дому ученика средњих школа Београд обележили су наши драги гости из Шпаније – група Маландро Клуб коју чине Горка Ермоза, Алберто Вакеро и Хавијер Мајор.
Признати и познати композитори, извођачи, професори Конзерваторијума у Сантандеру и Торалеваги слетели су на Београдски аеродром „ Никола Тесла“ у уторак 25. фебруара 2020.
Искрено одушевљење што се коначно упознајемо и постајемо „живи“, а не виртуелни пријатељи са друштвених мрежа, који су се месецима договарали преко својих тастатура, није могло да се сакрије.
Топли и непосредни, какви јесу и по нама сличном менталитету и по ономе што сваки од њих носи у себи, на пречац су нас освојили. Али то је тек био почетак…
Смештај, брифинг, вечера добродошлице… и оставили смо их да саберу прве утиске и одморе се од пута, а и претходних дана када су имали концерте у Торавијехи.
Среда је започела интервјуом за портал Објектив.рс (кликом на Објектив.рс погледајте цео интервју) и фото сешном који смо захваљујући управо овом порталу обезбедили, као и касније снимање самог концерта.
Потом смо госте одвели у двосатну шетњу како би по лепом и сунчаном дану упознали макар центар града и ближу околину хотела у коме су били смештени… Нови и Стари двор… здање Скупштине, Теразије, Народно позориште, Народни музеј, Кнез Михаилова, пасажи, Институт Сервантес, Трг републике, зграда Радио Београда, Атеље 212, Мало позориште „Душко Радовић“ које већ и познају са наших слика и где ми радимо програме… Ташмајдански парк… остатак бомбардоване зграде Телевизије… све је то оставило утисак на наше госте… чули су и лепе и тужне приче, сликали се…
Овај дан је обележио њихов концерт… концерт МАЛАНДРО КЛУБА… у Мадлениануму, о коме ћемо посебно писати јер и заслужује посебну пажњу… због свега… композиција које су изведене… моменталне копче која се направила са публиком, емоција које су се преливале са сцене ка публици и биле моментално узвраћене, стојећих овација, бројних аплауза и предивног осећаја да сте присуствовали нечем изузетном и изашли из сале испуњени крајње позитивним утисцима и оним „баш се добро осећам“.
Четвртак је био напоран али леп дан који је започео официјелним сусретом cа директором. Међусобне симпатије и поштовање изражене су кроз надимак (за који су чули од нас, али свакако одговара и остаће заувек) Домаћине.
После кафе и представљања установе гостима, отишли смо у РЈ „Змај“ где су смештени ученици Музичких школа, понајпре „Коста Манојловић“, од којих седморо свира хармонику, троје виолину, једно саксофон, троје флауту, двоје гитару, двоје клавир и двоје су на музичкој продукцији, а њих петоро учествовало у синоћњем концерту са победничком композицијом „Анантанго“ Горке Хермосе.
Горка, Алберто и Хавијер су у следећа три сата са ученицима причали покушавајући да пренесу своја животна и професионална искуства и усмере их ка што квалитетнијем остварењу својих циљева.
Остатак дана посветили смо поново разгледању Београда. Почетак је био Храм Светог Саве. Крипта је оставила утисак, онако импресивна каква јесте. До увече смо шетали градом, а затим, оно што и иначе сваки странац у Београду треба да доживи, Скадарлија, жива музика, наша боемска четврт.
Петак је био дан за изненађење… одвели смо их у Зрењанин у Музеј где постоје писани трагови о насељавању Шпанаца и Баскијаца управо на тим просторима, а Зрењанин је чак једно време носио назив Нова Барселона.
Затечени, пријатно изненађени, са потпуном пажњом су слушали кустоса, који им је поклонио мапу тадашњег изгледа града.
Гостима смо дали и мало простора за себе… да сами осете укусе, мирисе и боје нашег града…
Субота 29. фебруар 2020., дан за растанак је заиста пребрзо дошао. Још мало разговора, да се нешто не заборави, кафа, вожња до аеродрома, по која прикривена суза и њихова и наша, топао пријатељски загрљај и авион је наше госте понео пут њихових кућа. Наши пријатељи, који су нам постали и више од тога, јавили су се те вечери да су безбедно стигли .
Очекујући предиван концерт, какав и јесте био, и ми и они добили смо за ових пет дана, много, много више……