Двадесет и шеста Републичка спортска домијада успешно је организована у Суботици

Пехари за таленат и фестивал лепих манира

Суботица је ове године била домаћин 26. Републичке спортске домијаде, која заправо представља минијатурне Олимпијске игре за оне ученике којима је спорт важна мотивација и инспирација у животу. Ученички центар Београд репрезентовале су екипе у стоном тенису и стрељаштву (у обе конкуренције), шахиста Андрија Басарић и мушка екипа у малом фудбалу. Њих укупно 23 такмичара положили су најважнији тест из лепог понашања, поштовања према васпитачима и ривалима на терену, док су освојени пехари били награда за њихов уложени труд, таленат и такмичарски дух.

Комплетна експедиција, коју је предводило петоро васпитача на челу са координатором Рајком Кукољем, била је смештена у Студентском одмаралишту на Палићу. Услови за одмор и припрему били су веома добри, као и за дружење ученика који су имали прилику да се боље упознају са вршњацима из бројних ученичких домова чије су екипе такође биле смештене у истим објектима (“Јелица Миловановић”, “Патријарх Павле”, Ћуприја…).

Церемонија свечаног отварања приређена је у петак, 17. маја у Техничкој школи “Иван Сарић” и по начину на који је организована подсећала је на форму отварања Олимпијских игара. Сваки од пет региона посебно је најављен, а читаве експедиције у колони су излазиле репрезентујући не само своје домове, већ и комплетан регион који су представљали на домијади.

Субота је била такмичарски дан, а домаћин се потрудио да свака екипа на што лакши начин дође до својих одредишта, с обзиром на то да нису сва такмичења била организована на једном месту.

Жреб није био наклоњен фудбалерима и стонотенисерима, с обзиром на то да су једини морали да играју четвртфиналне мечеве против ривала из региона Војводина.

Веома мотивисани, упркос бројним кадровским проблемима, Лазар Војновић и другари успели су да се изборе за место у полуфиналу, након што је Вељко Првуловић са два гола преокренуо резултат, поставивши коначних 2:1. Истовремено, стонотенисери војевали су своје спортске битке, успешно прескочивши прву препреку.

Због паралелног турнира у мушкој и женској конкуренцији, дечаци су више од два сата чекали на дуел са Ужицем који је дочекан у неспокоју, с обзиром на то да су се код двојице важних играча појавили одређени проблеми са повредама. Не желећи да саиграче оставе на цедилу, Павићевић и Првуловић показали су спремост да играју преко границе бола, међутим током дуела са квалитетнијим противником било је евидентно да нису довољно спремни за велике физичке напоре. Тактички дисциплиновани, одлично су се носили са физички снажним и веома уиграним противником у првом полувремену (0:0). Међутим, у наставку је до изражаја дошла боља физичка припремљеност ривала, шира ротација и квалитетније препознавање одређених ситуација на терену. Коначних 3:0 за Ужичане можда је био и реалан показатељ тренутног односа снага на терену, али је важније од свега било то што је презентован фер-плеј однос међу ученицима који се најбоље огледао на крају утакмице када су сви момци из Ужица пришли нашем голману Урошу да га поздраве и пожеле брз опоравак, с обзиром на то да је пред сам крај меча добио незгодан ударац због којег је једва завршио утакмицу.

Ове године на Републичкој спортској домијади нису биле предвиђене утакмице или мечеви за треће место, тако да је шампион одређивао ко ће бити бронзани. С тим у вези, наши дечаци навијали су за Ужице, које је у финалу имало изванредног ривала у дому из Крагујевца. Ужичани су на крају славили после бољег извођењ пенала, што је аутоматски значило да су се Лазар и другари из Суботице вратили са пехаром намењеним за треће место.

На сличан начин такмичење су завршили стонотенисери (екипно и појединачно) као и стонотенисерке(појединачно). Може се слободно констатовати да су стрелци и стрелкиње показали потпуну доминацију у конкуренцији на којој би могли да јој позавиде и неке професионалне екипе. Дечаци су постали најбољи у Србији – Алекса, Марко и другари потврдили су да заиста поседују ретко виђен таленат који је уникатнији тиме јер се нико од њих професионално не бави стрељаштвом, што се исто може рећи и за наше девојке које су екипно завршиле на вицешампионској позицији, док је Марко Бојић у појединачној конкуренцији освојио бронзу.

У суботу увече организована је журка за учеснике из свих региона и према утисцима наших ђака била је веома садржајна и испуњена разним младалачким догодовштинама.

Најважније од свега јесте било то да су се сви наши ученици изванредно понашали, да су показали једно велико заједништво и да су заиста функционисали као једна репрезентација. Тиме су и васпитаче учинили поносним, јер све што је договарано, било је и испоштовано, а наше поверење награђено лепим манирима од стране ученика.

Немања Марковић, васпитач