Шта је фер?
Фер значи држати се договорених правила, одрећи се неправедно стечених предности, имати једнаке шансе, обзирно се понашати, поштовати свог противника у спорту и прихватити друге и другачије. Фер понашање није само угрожено у спорту, већ и у другим областима друштва.
Морал у спорту се манифестује у фер-плеју, а под овим се подразумева часна и витешка борба. Фер-плеј се у основи састоји у поштовању правила, поштовању судије и поштовању противника. Прави спортиста се никада у борби не служи нечасним средствима. Он се према противнику односи са пуним поштовањем, као према себи равном. Када побеђује никада не вређа противника, а када губи уме да сачува своје достојанство и да противнику ода искрено признање.
Пошто је спортско надметање праћено великом емоционалношћу, код такмичара је отежано објективно расуђивање, те су спортисти често склони да реагују у афекту. Спортисти не би смели увек да се поводе и делају онако како од њих тражи публика, већ својим поступцима и понашањем морају код публике да стварају нове, хуманије критеријуме у вредновању људских поступака.
Постоје спортисти који својим ставом понашањем и залагањем изазивају дивљење генерација и остају уписани великим словима у историји спорта као спортисти џентлмени. Један од њих је свакако и Новак Ђоковић који је више пута показао велику менталну снагу и поштовање према противнику и када је губио и када је добијао мечеве. Таквих примера у нашем спорту је пуно, а на жалост имамо и оне супротне примере када жеља за победом и егзалтирано, адреналинско стање доведу спортисту у простор да се понесе нечасно и обавезно буде након тога прозиван у медијима а неретко и на самим трибинама.
Код сваког спортисте је изражена жеља да буде бољи од другога, да буде најбољи. Међутим често се тај циљ остварује нечасним средствима, у које се убрајају непоштовање спортских правима и моралних норми. У данашње време када високи спортски резултати доносе велика финансијска средства, морална начела се појављују као искупшење пред спортисте и судије.
Спорт је „огледало друштва”.
На крају ћу вам дати један пример који се догодио на једној фудбалској утакмици у Грузији:
У фудбалском шампионату Грузије десило се нешто због чега фудбал ипак можемо да назовемо игром фер-плеја, због чега се још увек цене праве вредности на травнатим теренима. Екипа Динама из Тбилсија успела је случајно да постигне гол, а онда је дозволила Сионију да затресе мрежу како би ушли равноправни у наставак сусрета.
Десни бек Динама је убацио лопту из аута у игру, али је Ћиско, у покушају да врати напад противнику јер је избацио лопту након фаула, успео да лобује голмана и постигне прелеп погодак. Ипак, то није било у складу са фер-плејом, па су гости одмах почели са протестима.
„Побуна” у редовима Сионија није била потребна, јер су играчи тима из Тбилисија, после изведен лопте са центра, сви мирно стајали како би Кахелишвили прошао и убацио лопту у мрежу.
Поштење није довело домаћина до тријмфа, јер су десет минута касније примили гол који је сва три бода донео гостима, али су играчи Динама ипак испунили ону главну ствар – испали су људи, те схватили да је фудбал игра у којој је битно бити човек, а онда фудбалер.
У односима међу људима одувек је било значајно међусобно поштовање и толеранција за њихове складне односе и што бољи живот. Међутим разлике у вери, раси, националности и полу су биле у већини случајева узроци неспоразума, расправа и сукоба. Због тога се настоји да се млади у спорту уче и вапитавају тако да у међусобним односима и заједничком животу схвате да мора постојати поштовање других људи без обзира на њхову веру, расу, националност и пол.
Васпитач: Ана Петровић