Ученици Ученичког центра Београд имали су прилику да гледају тренутно најпопуларнији домаћи филм у бисокопима.
Филм „Тома“ је један импресионистички портрет Томе Здравковића који приказује саме његове почетке, као и врхунац славе, његове љубави које су га инспирисале приликом компоновања неких од највећих хитова, баш као и однос са великим бројем пријатеља које је имао у тадашњој Југославији. Поред Томе, кроз филм се прате и животи познатих уметника тог времена: Мике Антића, Тозовца, Цунета, Лепе Лукић, Силване Барјактаревић Арменулић.
Филм „Тома“ је биографски филм о Томи Здравковићу, човеку кога не памтимо само по његовим песмама и начину на који је певао, већ и као једног великог боема по понашању и у души. Кроз филм се прати однос Томе и доктора који започиње негово лечење и како се познанство претвара у пријатељство. Филм је прича о Томи у Печењевцима, преко познанства са Силваном Арменулић која утиче на његову каријеру од висине популарности до дна живота. Кроз његову певачку каријеру су певане песме о многим женама, од пријатеља до љубави, о: Љиљани, Данки, Сањи, Бранки, Нади, Марији и многим другим.
По завршетку филма, ученици Ученичког центра Београд су певушили његове песме које и дан данас слушају и млађе и старије генерације.
Љиљана Дашић, васпитач
РЈ “Петар Драпшин“
До сада нисам била љубитељ српских филмова, али филм „Тома“ поништава свако моје лоше мишљење о националним филмовима. Филм приказује живот и каријеру познатог певача Томе Здравковића. У почетку помислим „какво је ово губљење времена“, међутим, како се фим развијао, почео је да утиче на буђење посебних осећања, и тужних и срећних. Најдирљивији моменат, који ће ми сигурно остати у мислима дуго, је сцена када Љиљана игра са својим мужем док Тома изводи песму која је намењена њој. Филм је превазишао сва моја очекивања и од срца га препоручујем, јер је он сам по себи фантастично урађен, а наши глумци су само ту да маестрално одиграју улоге за које су рођени.
Ирена Лукић, ученица
Филм је био прилично добар. Приказује често трагичан живот једног великог човека који се завршава тужно, умро је певајући, радећи шта је највише волео. Један је од најбољих филмова данашњице.
Владимир Глишовић,
Вук Средојевић,
Алекса Чкаутовић,
ученици