Тачно у 15:00 „Соко” је полетео ка Новом Саду и убрзо смо улетели у снажно невреме, па смо били срећни што смо опремљени кабаницама и кишобранима. Међутим, чим смо закорачили новосадским улицама облаци су нестали и сунце је изгрејало.
Лаганом шетњом стигли смо до музеја Војводине, ризнице култрурног блага Србије. Затим смо прошли Тргом Слободе и са реком туриста, шетача и пролазника стигли до чувене катедрале, па до Владичанског двора, импресивног архитектонског здања у најпознатијој Змај Јовиној улици, пуној радњи, књижара, ресторана и кафића. Ту смо предахнули и освежили се, а онда кренули назад ка железничкој станици.
„Соко” је кренуо ка Београду и док смо уморни и задовољни посматрали кроз прозор вовођанске пејзаже, на небу се указала дуга. Жагор и смех наших ученика нам говори да су се родиле и неке симпатије, али оставимо то за неку другу причу.
Александрија Караичић, проф. франц. јез.
