Мадленианум среда 26. фебруар 2020., КОНЦЕРТ МАЛАНДРО КЛУБА

КАКО УКРАСТИ НЕЧИЈА СРЦА

Потписник ових редова веома уредно, годинама присуствује концертима које велике музичке звезде одавно одржавају у Београду.

Наравно да си увек вођен жељом да уживо чујеш и видиш своје омиљене музичаре.

Да ли  ти се десило да се све твоје жеље и очекивања, како ћеш доживети концерт, заиста и испуне, то је већ друго питање.

Изађеш задовољан, испуњен, али само на два концерта којима сам присуствовала, доживела сам и крајње емотивно испуњење.

Први је концерт Леонарда Коена, пре 11 година. Легенда је тачно на време изашла на бину, 20.000 људи у Београдској арени је устало да га поздрави и од тог момента до краја последњег од 5 или 6 бисева, физички опипљива емоција између Уметника и публике је трајала.

Други такав концерт био је у Мадлениануму 26. фебруара 2020.,

МАЛАНДРО КЛУБ – први пут свира у Београду……

Горка Ермоса, Алберто Вакеро и Хавијер Мајор.

     

Наши су гости, месецима радимо припрему гостовања, припрему концерта, припрему свега и не функционишемо више ни на једном плану. Само нам је веома драго што су они ту и трудимо се да све иде онако како је планирано.

Ово је концерт за који смо Јелена Драгићевић и ја одлучиле да га сигурно нећемо пратити из бекстејџа, што је иначе пракса.

У моменту када су изашли на сцену, а Јелена, деца и ја буквално утрчали у салу и када је Алберто Вакеро рекао неколико реченица на нашем језику… кренула је магија….

Чуло се, видело и осетило зашто и колико су сјајни ови музичари. Свака композиција је тачно пренела публици оно што је у њу уткано. Композиције које су изведене…. моменталне копче која су их повезале са публиком, емоције које су се преливале са сцене ка публици и биле одмах узвраћене, стојеће овације, бројни аплаузи и предиван осећај да сте присуствовали нечем изузетном и изашли из сале испуњени крајње позитивним утисцима и оним „баш се добро осећам“.

                         

Од прве композиције Алберта Вакера „Hielo“ посвећене свим, а најпре њиховим мајкама и свих осталих његових предивних композиција „Penumbra“, “Imirt“„La espera“, “Elecktra“, “Peso muerto“; преко композиција Горке Хермосе „Nothern lights“, “Brehme“, “Alabei“ у коју је заиста унео сву своју љубав према кћерима и чија је јачина извођења код свих нас изазвала сузе, “Anantango“ који је уз композитирово објашњење њеног настанка сваког од нас такође подсетио да имамо неку особу која је оставила дубок траг и тугу, “Palmi“, “Paco“ посвећену Паку де Лусији легенди фламенка до композиције изведене за бис „Sua“ која је заиста, као што и превод са Баскијског гласи права „Ватра“ показали су какви су виртуози…. колико воле оно чиме се баве… колико нас поштују.

Хвала им и што су се радовали да наши ученици пре њиховог наступа изведу „Анантанго“ са којим су победили прошле године на Републичкој Домијади и дозволили нам да испричамо како је до концерта уопште дошло.

   

Врсни, виртуозни музичари, сјајни педагози, изнад свега велики људи оставили су нас пуног срца, не само концертом него свиме што смо у пар дана могли да видимо.

Хвала вам бескрајно Горка, Алберто и Хавијер…..