Међународни дан писмености

Међународни дан писмености обележава се широм света сваког 8. септембра. Идеја о обележавању дана писмености јавила се 1965. године на Светској конференцији министара образовања када се говорило на тему искорењивања неписмености. На иницијативу Института UNESCO овај важан дан почео је да се обележава већ наредне, 1966. године. Главни циљ овог датума је да упозори на проблем неписмености који је и даље присутан у већем делу света, као и да подстакне на размишљање о важности образовања на глобалном нивоу. Према подацима UNESCO-a за статистику у свету је регистровано око 774 милиона неписмених особа што је око 16,1 одсто становништва. У Србији је према последњим подацима забележено 2,68 одсто становништва без школске спреме, 11 одсто са непотпуним основним образовањем, а 20,76 одсто са основним образовањем. PISA истраживање показало је да ученици у Србији постижу резултате испод просека, а разлог за то је недовољно познавање граматике и правописа као и недовољно богата лексика. Са наглим  порастом савремене технологије код младих је опало интересовање за писану реч па је све мање ученика са развијеним читалачким навикама и књижевним укусом. Оваквој статистици допринео је и недовољан број часова Српског језика и књижевности у школама који је знатно испод европског просека. И док се у савременом добу свакодневно истиче важност информатичке  писмености, а забораља се на базичну од које све почиње, филолози се константно залажу за повећање броја часова матерњег језика и његовог увођења на факултете како би ова незавидна статистика у Србији коначно била промењена.

Васпитач: Марина Радовић

 

Обележавање Дана писмености у РЈ “Змај”

 

У среду, 8. септембра 2021. године обележили смо Дан писмености у РЈ “Змај”.

Кроз занимљив квиз о језичким питањима, ученици су тестирали своје знање и разрешили недоумице које су имали  у вези са одређеним граматичким и правописним правилима.
На пример, научили су шта су дублетне појаве у језику кроз занимљиве примере попут дублета кабел/кабл, предвидљив/предвидив, ормар/орман, ражени/ражани, дечији/дечји…

Такође, поновили су правила о коришћењу речце „не“, а заједно смо научили колико значење речи зависи од контекста – у том смислу смо се осврнули  на погрешну употребу речи зависан (особа која зависи од некога) која се често меша са речи потпуно другачијег значења – завистан (завидљив/завидан).
Ученици су и научили  да се може јести само мастан бурек, не и масан, и све месо, а не и сво месо, а да вест може бити само радосна, никако радостна. Неки од њих су сазнали на основу чега могу разазнати да ли се у контексту ради о особи женског или мушког пола, на основу промене презимена у падежима (ако се Марко дружи са Јованом Петровић, онда Марко има другарицу, а ако се дружи са Јованом Петровићем, онда је у питању друг).

Ово су само неки од језичких примера који смо прошли са нашим драгим домцима.

После квиза, обновљено знање о правопису нашег језика сумирали смо заједнички израђујући пано на коме смо писали честе правописне  грешке с једне стране, и њихов правилни облик са друге стране.

Кроз забаву и едукативну игру овог дана смо подигли свест о значају писмености у нашој радној јединици.

Александрија Караичић

Маријана Шешић

Исидора Обрадовић