Музички времеплов

Присуствовали смо незаборавној вечери музике, љубави и радости коју су нам поклонили наши млади музичари и повели нас на чудесно путовање кроз вокално-инструменталну рапсодију звукова и гласова.

Раскошни анђеоски гласови праћени призвуком жичаног акорда утапали су се у јединствену целину.

Путовање је започело песмом „Пјеват ћемо што нам срце зна“ у изведби Софије Торомановић, а у пратњи Вукашина Бауера, џез гитаристе који је одсвирао и две соло нумере „Satin doll“ i „Billie’s bounce“.

Духу традиције су нас вратиле нумере „Расти, расти“, „Жали Заре“, „Чије је оно девојче“ и „Бели камен“ у изведби сјајних – Иве Вучковић, Жељане Будимир и већ поменуте Софије, наших матуранткиња које су оставиле неизбрисив траг у нашим срцима.

Одатле смо се отиснули у популарне воде на крилима анђеоских гласова Бојане Падежанин и Иве у нумерама „Ich liebe dich“ , „Тишина“ и „Проћи ћеш ме ти“.

Ирена Берчек и Милица Влајковић које су нас на најчудеснији начин водиле кроз путовање су песмом „За милион година“ наговестилe да смо близу краја и рефреном песме послале поруку свима нама:

„Никад не бој се, с тобом неко је

Ко жели љубав да ти да, део свога топлог сна.

Никад не бој се, љубав јача је

Деца у нама знају све, прави пут у нове сне“.

Када смо помислили да смо стигли на одредиште уследио је наставак путовања двема песмама изненађења током којих су многе очи засузиле, а срца се стегла.

И тако се заврши једно путовање остављајући у наговештају почетак новог.

Ксенија Мијаиловић

Сања Дамјановић

РЈ „Петар Драпшин“

X