На изложби „Јован Дучић: Трагање за новим“

Поводом 150. годишњице рођења песника

Интересовање за поезију међу младима у РЈ „Карађорђе” је, задивљујуће, у порасту. Ученике свакодневно подстичемо да читају, али их и охрабрујемо да пишу. Учимо их како се ставља срце и глава у стихове, како се бруши песма, како се граде песничке слике и шта је потребно да би „песма била цела лепа“, како давно рече познати наш критичар ‒ Богдан Поповић. За неке поуке је потребно одшетати мало даље од Читанке и открити суштину песника, сагледати га кроз призму настајања.

Зато смо на изложбу о Јовану Дучићу отишли да сагледамо његов песнички развој ‒ од прве песме, коју је са 15 година посветио мајци, до устоличења на трон српске поезије почетком 20. века. Сагледали смо све његове рукописе из заоставштине и видели да је био вема самокритичан, да је неке песме више десетина пута исправљао, и није био лењ да их глача, као да су мермене, античке статуе, што је уосталом и била његова велика фасцинација у раној фази. Савршенству форме, складу из кога избија и емоција, обележен је читав Дучићев књижевни стваралачки пут.

Песнички жар је Дучића понео са Требиња, кроз Србију до Женеве, па га широм Европе, са дипломатским кофером у руци, водио на изворе стваралаштва, у велике културне центре тог песничког почетка века. Сагледали смо тај важан књижевноисторијски тренутак кроз причу о богатом дипломатском Дучићевом раду. Упознали смо и Дучића из преписке са његовим књижевним сапутницима, у којима смо видели да је био „Драги Дука“, или „Мој Јово“, како га је звао Шантић, његов земљак. Упознали смо једног другачијег Андрића, који је као млад писац, написао искрену посвету свом узору, Јовану Дучићу. Заоставштина овог песника је велика и драгоцена, и гради потпунију слику његове личности, пружа јасније сагледавање и разумевање уметника и његовог дела.

Утисак ученице Маје Туфегџић-Јевтић: „Посета галерији САНУ поводом 150 година од рођења Јована Дучића остаће ми дефинитивно у сећању. Иако до сад нисам посетила пуно оваквих изложби, могу да кажем да ми је ова једна од омиљених. На аутентичан начин представљен лик и дело поменутог песника. Са ни превише, ни премало информација. Савршено, по мом укусу. Поред доброг презентовања, наравно, велики удео има и сам живот и дело великог Јована Дучића.“

Изложба је постављена у Галерији Српске академије наука и уметности (САНУ) до 7. новембра. Кроз изложбу води доц. др Мина Ђурић сваке среде од 18ч и суботом од 13 сати. Улаз је бесплатан. 

                                                                     Сузана Николић, васпитач