Током протекле недеље у радним јединицама Ученичког центра Београд реализован је низ активности којима су обележени датуми у вези са важним датумима којима се обележавају љубазност, толеранција и права детета.
Недеља толеранције у РЈ „Карађорђе“
Током претходне недеље, у РЈ „Карађорђе“ са ученицима је разговарано на теме љубазности и толеранције, осмишљен је упитник о толерантности у свакодневним интеракцијама ученика, пројектовани су кратки едукативни филмови у оквиру појединих секција и састанака васпитних група, реализоване ликовна и педагошка радионица, а њихов исход су пано толеранције и сунце љубазних порука, а код ученика и обновљена мотивација за чињење добрих дела, боље разумевање и прихватање различитости код људи и жеља да се баш кроз индивидуалне особености дубље упозна свет око нас. Све огласне табле обогатили смо инспиративним цитатима о љубазности у виду порука које су ученици могли да узму за себе или да обрадују неког другог. Дан дечјих права биће обележен дебатом која је планирана за почетак следеће недеље, а коју ће са ученицима реализовати васпитачица Ана Јаблановић. Они ће разматрати Конвенцију о правима детета са циљем освешћивања сопствених и туђих права, кроз оснаживање толеранције једних према другима и развој сарадње и позитивних међуљудских односа.
Педагошка радионица
Радионица је почела анализом ученичког дана, усмеравањем пажње на ненамерна дела љубазности која су чинили или доживели као и анализом мотивационих картица које су добили. Настављена је разговором о томе зашто нам је понекад тешко да будемо љубазни, као и зашто би требало да уложимо свесни труд да то будемо – и према блиским људима и према оним непознатим које срећемо на свом животном путу. Разматран је феномен назван „Ефекат лептира“ по којем су сва дела повезана и најмањи људски чин може утицати на нешто од значаја по другу особу или групу. Ученици су на мала добра дела, ситне знаке пажње усмеравани и упознавањем свих позитивних ефеката које доноси љубазно понашање – за све учеснике, чак посматраче такве интеракције. Љубазност је заразна, када је примимо, она нас подстиче да је поделимо са другима. Тако се ствара ланац добрих дела који даје снагу, освешћује оно најбоље у свима нама и подсећа нас да нисмо сами.
Радионица је завршена спотом о бумеранг ефекту који има сваки љубазни чин и лепим, охрабрујућим, оптимистичним порукама које су ученици осмислили и од њих формирали зраке сунца љубазности које су направили са васпитачицом.
Данијела Илић,
Јована Михајловић
Ликовна радионица
До почетка јесењег распуста чланови ликовне секције -њих четворо- су радили пано о толеранцији. Идеја је била поштовање различитости кроз боје,облике,величину и врсте цветова.Заправо, не само поштовање и прихватање, већ истицање лепоте разноврсне баште где је сваки цвет добродошао и даје допринос целини. Симболичким приказом, по истом принципу је схваћена људска заједница кроз разлике по полу, раси, годинама живота, културним обележјима и здравственом стању.
Дина Илић
Турнир у стоном тенису
Поводом Дана толеранције одржан турнир у стоном тенису „Поштуј ривала као себе самог“
Ученицима се ревносно предочава сам значај толеранције и разумевања другог, његових навика, особина, карактера. Ипак, када им се на „делу“ предочи како се и на који начин поштује противник, ривал, неко ко је квалитетнији или мање квалитетан у односу на твоје способности ученици знатно боље схватају суштину појма и значај толеранције. Поводом Дана толеранције, 16. новембра одржан је турнир у стоном тенису на којем је учествовало деветоро такмичара.
Различитих играчких квалитат и искустава у стоном тенису, подељени су на начин да одиграју мечеве по принципу свако са сваким, како би осетили квалитативну разлику и то од оне најдрастичније па све до мечева ривала подједнаких квалитета који су одлучивали о победнику турнира.
Без понижавања ривала, играња са пола снаге, недовољне мотивације, ученицима је на делу предочен значај толеранције, поштовања противника, разумевања његових играчких, али превасходно људских квалитета. И код убедљивих резултата саветован је идентичан приступ путем којег би био исказан искрен вид поштовања ривала.
Такође, били су пожељни различити видови исказивања емоција код остварених поена, изгубљених сетова, пропуштених прилика, како би се и са емотивног аспекта разумела толеранција, тачније граница до које нечије понашање може бити подношљиво, а да не угрожава и не ремети концентрацију и интегритет противника.
Ученици су посебно уживали у игри парова, у којој су осетили на делу шта значи истолерисати не само ривала, већ и саиграча са којим су чинили пар у стоном тенису. Дешавале су се грешке у кретњама, код удараца, лоша постављања приликом сервиса, током саме игре… али је провејавала међусобна подршка, толеранција и уважавање ривала.
На крају сваког меча, саветовано је ученицима да се рукују, честитају једни другима и на тај начин искажу поштовање.
Немања Марковић
Интерни турнир у одбојци
Дана 17.11. у РЈ „Карађорђе“ је одржан интерни турнир у одбојци. Одазив је био велики – 25 учесника. 5 мешовитих екипа од по пет чланова је одмеравало своје снаге. Разлог окупљања је нова монтажна мрежа са постољем коју је требало испробати. Захваљујући подршци Службе за набавку која нам је омогућила овај реквизит и ентузијазму васпитача који се побринуо за организацију, све је протекло у најбољем реду. Ученици су били веома мотивисани и јако срећни јер су имали прилике да учествују у овом догађају након дугог периода рестрикција услед ограничења изазваних Ковидом. Били су видно задовољни, тако да је одмах договорен поновни сусрет.
Данило Шћекић
Фер плеј у кошарци
Искрено и поштено понашање које спортисти морају практиковати пред противником,
судијом, тимским друговима и публиком. Подразумева игру без варања, трикова или
симулација да би збунили противника или судију не вређајући, понижавати или
злостављати првенствено учеснике у игри.
Фер плеј је и достојно поднети пораз и исто тако уживати у победи својом једноставношћу
и поштовањем.
Ученицима је приказан филм „Земља кошарке”, након чега су ученици имали прилику да
својим вршњацима представе своје виђење фер плеја кроз потезе спортиста у
стрељаштву, каратеу, кошарци.
Како фер плеј није само спорт већ подразумева и лепо понашање у опште, ученици су
изнели и примере фер плеј понашања у колективу, дому и школи, Црвеном крсту и у
извиђачима.
На крају је ученицима представљена и Повеља фер плеја која има по десет правила за
спортисте, професионалне спортисте, тренере и судије.
Горан Рашић
Недеља толеранције у РЈ „Петар Драпшин”
Поводом обележавања Међународног дана толеранције, љубазности и права детета, у радној јединици ,,Петар Драпшин“ организоване су бројне активности које нас подсећају на поштовање и уважавање богатства различитости.
У оквиру новинарске секције ученице су успешно израдиле пано са порукама о толеранцији. Оне су упознате са основним појмовима толеранције и различитости међу људима, а овом приликом подстакнуте су и вештине потребне за развој толеранције: стрпљење, активно слушање, саосећање, прихватање, уважавање и поштовање различитости.
У циљу конструктивног провођења слободног времена и развоја вештина фер-плеја одржан је турнир у стоном фудбалу за љубитеље ове друштвене активности. Циљ турнира је тимска игра која доноси осећај заједништва. Ученици не крију задовољство што су добили могућност да своје слободно време у нашој радној јединици искористе и на овакав начин.
Одржана је и радионица под називом „Толеранција “ у којој су заинтересовани ученици активно учествовали. Кроз уводну активност упознати су са концептом толеранције, нетолерантног понашања, дискриминације, предрасуда и стереотипа. Циљ централне активности био је освешћивање тешкоћа у интерпретирању података и формирању ставова на основу недовољно информација, као и стицање увида у значај контекста и његове улоге у разумевању и креирању мишљења и ставова. Завршна активност имала је за циљ развијање емпатије код ученика и помоћ у сагледавању важности међусобног разумевања и прихватања различитости. Ученици су показали заинтересованост, активност и зрелост у размишљању и моралном просуђивању.
Поводом обележавања ових значајних датума, реализована је и трибина у оквиру секције Здравствени клуб на тему “Нетолеранција и стрес”. Расветлили смо како наша комуникација са другима и толеранција утичу на ниво стреса и појаснили облике асертивне комуникације. Покушали смо да повежемо појам толеранције и како га можемо користити у различитим контекстима. Један од њих је и толеранција на биохемијске и емоционалне промене које се дешавају у појединцу под утицајем стреса. Пошто је код адолесцената важно да развијамо механизме заштите и реаговања у стресним ситуацијама како би очували здравље, разговор о овој теми је био значајан.У уводном делу било је речи и о дечијим правима. На трибини је остварена активна комуникација са ученицима.
Поред наведених активности, колегиница Мирјана Митић написала је и пригодан есеј који прилажемо у наставку.
Светски дан детета – 20. новембар
У свим језицима света, реч дете је света реч. У српском језику реч дете се акцентује дугоузласним акцентом, а када се изговара, а изговара се с љубављу, усне и лице онога ко шапуће ту анђеоску реч, се благо смеше. Уз ову кратку реч, која је савршена сама по себи, као на ниски бисера, слажу се и друге речи српскога језика које употпуњу ову прву реч: мајка, отац, љубав, радост, срећа, игра, детињство, слобода, развој.
У историји цивилизација, држава, народа, религија, култура, дете је чувано и вољено, али дешавала су се времена, тамна и црна, времена ратна, времена катаклизми, несрећа и страдања, када су страдала и деца. Страдања деце су била најстрашнија страдања у ратовима. Српска, јеврејска и ромска деца су страдала у логорима за децу у Другом светском рату. Али најстрашнија истина је та, да деца страдају и данас, свуда у свету. Најпоразнија чињеница за сваког човека је она, која потврђује то, да деца пате. Када се зло наноси детету, оно замрачује цео свет.
Колико је деце на овој планети која пате, која су злостављана, мучена, убијана, над којима се годинама врше мучења сваке врсте? Знамо, да тај срамни број, из године у годину, расте све више и више. Сведоци смо, сви ми, и одрасли и деца, да деца страдају. Ако, један део човечанства, а то су деца живе животом који је патња, страх, бол, ко су мучитељи деце? Та зла армија људи, нељуди, постоји, али постоји, и она армија добрих људи, која воли децу, и штити их.
Нису ли, одувек, они који су били први да заштите децу, а и сада су, учитељи, наставници, професори, васпитачи за малу и велику децу, психолози, педагози, социјални радници, лекари, добротвори? Сетимо се само, учитеља који су заједно са својим ђацима страдали у Крагујевцу 1943. године. Они су своје ђаке испратили у смрт, не као учитељи, него као родитељи. И обичан човек може да буде заштитник детета: добар комшија, рођак, случајни пролазник, студент, полицајац, војник?
Деца су свуда око нас. Они плене својим постојањем, проносећи лепоту, полет, младост. Одрасли су ту да их воле, виде, подрже, и помогну им увек, у савладавању потешкоћа, и у кући, и у школи, и у широј локалној заједници. Они красе овај наш свет и свакодневицу. Сви ми, просветни радници, чије су професије у најужој вези са њиховим одрастањем, учењем, васпитањем и образовањем, желимо да сва деца буду срећна, али нису. Увек постоје и деца, која не живе у породицама где је љубав, разумевање и слога. Деца живе и у породицама где је болест и сиромаштво, или где деца одрастају без једног родитеља. Многа деца пате и после развода својих родитеља. Многа деца су и болесна, или имају некога из породице, блиског члана, који болује. Несрећно дете је лако препознати. Оно је повучено, издваја се из групе вршњака, ћути, не смеје се, уморно је. Понекад и слабо учи. Хајде да отворимо очи, и да видимо дете које пати. Ти у свом разреду, парку где се играш са другом децом, ја у свом комшилуку.
У веку, у коме ми живимо, не смемо да допустимо да деца пате. И деца могу да помогну деци која су несрећна. Свако од нас, може да помогне детету које пати. Ако чујемо или знамо да је неко дете злостављано, морамо да се обратимо некоме за помоћ. Нико од нас, не сме да допусти, да прође поред детета које види да неко угрожава, а да му директно или индиректно не помогне, када се то деси, на улици, или на било ком другом месту. Ако не можемо сами да помогнемо, онда увек постоји начин да се дозове помоћ друге особе која ће помоћи детету. Свако насиље које се врши над дететом мора бити пријављено.
Вршњачко насиље деце у школама постоји. Деца злостављају децу. Али вршњаци много могу да помогну својим друговима. Прво, свако насиље треба да се препозна, треба да учимо о насиљу, да се заинтересујемо за трибине и прдавања која нас уче о томе, како да се сналазимо у ситуацијама у којима смо ми, или неко други у опасности. Помажући другима чинимо велику ствар, солидаришемо се са онима који пате, развијамо другарство и осећања емпатије, правде, пријатељства, доброте.
Веома је чест пример, како наши ученици, из основних, и средњих школа, у великим градовима Србије, сами се организују, или уз помоћ групе родитеља, да сакупе новац за своје болесне другаре, тако што организују неке активности, турнире или скупове, и својим залагањем допринесу да се оствари хумана акција. Исто тако ученици сакупљају новац за своје другове који не могу да плате екскурзију, или, на пример, матуранти из Пирота, који су се одрекли новца за куповину свечаних одела и хаљине, и поклонили тај новац деци којој је помоћ била потребна. Сви ови лепи примери, на стотине и стотине њих, доказују да, она мала, и она мало старија деца, могу изненадити и задивити свакога од нас. Зато, ако се сви удружимо у намери да несрећну децу учинимо бар мало срећнијом, можемо да победимо ону армију злих људи.
Активности реализовали:
Ксенија Мијаиловић,
Александар Племић,
Ана Петровић,
Марија Матић,
Милена Станимировић,
Мирјана Митић
Дан толеранције у РЈ „Змај“
У уторак, 16. новембра кроз форму радионице, обележили смо Дан толеранције у РЈ „Змај“.
С обзиром на то да ученици у нашој радној јединици бораве у четворокреветним и шестокреветним собама, појам толеранције је итекако важан за њих. Свако је навикао на правила понашања у својој кући, има своје навике и напустио је једну зону комфора доласком у собни колектив. Тад је на сцену наступила потреба да се толеранције успостави, развија и негује.
У уводу радионице три ученика су направила скеч у коме су улоге биле такве да јасно показују шта је једно нетолерантно понашање, а шта толерантно. Скеч је отворио интерактивну дискусију међу ученицима, који су износили разне ситуације (највише се базирајући на домски, односно цимерски живот) где су осетили да се неко понео нетолерантно, а неко толерантно, и изнели закључак о томе кад је нама самима лакше да будемо толерантни према другима – најчешће смо толерантни према онима којима смо слични, а када су у питању особе које су другачије од нас, долази до смањења толеранције. Такође, упознавањем других људи и прихватањем различитости, те разумевањем другачијих вредности, ми само постајемо бољи, богатији и толерантнији.
Такође, ученици су мишљења да је кључ толеранције стварање компромиса, као и прихватање и сарадња, те успостављање пријатељских односа. Такође, важна је и одлука да се поступи ненасилно, уздржано, али исто тако је битно да се границе толеранције успоставе, јер у противном ћемо бити деструктивни према себи, а проблеми неће нестати.
Сви присутни су се сложили да их је домски живот учинио дефинитивно толерантнијим, јер су схватили да уколико желе да имају бољи однос са људима, живе мирније без неког претераног стреса или нервирања, онда је ту толеранција преко потребна.
Свако од ученика је на крају радионице поделио мисли везане за толеранцију: „Толеранција је када се моје цимерке не наљуте када дођем касно са тренинга“, „Толеранција је кад моје цимерке поштују моје сузе и разумеју их“, „Нетолеранција је када особа наставља да понавља нешто што другима смета“, „Компромис је кључ свега“, „Пријатељство решава више од хиљаду проблема“.
Толеранција је особина и део наше личности и на њој се ради, као и на свим другим пољима. Богатство управо лежи у различитости, а прихватање и разумевање ње представља основу за квалитетнију комуникацију и квалитет живота целе заједнице.
Нада Кековић, васпитач
Исидора Обрадовић, васпитач
БУДИ ЉУБАЗАН…..ТОЛЕРИШИ МЕ
Поводом недеље у којој обележавамо дане изразито пожељних људских особина, Дане љубазности и толеранције, са ученицима смо разменили мишљења о овој теми.
Подсетили смо се да начин на који комуницирамо једни са другима у свакодневним сусретима у Ученичком центру, у значајној мери обликује нашу комуникацију и промовише вредност и значај толеранције.
Толеранција је спремност да прихватимо понашања и уверења која се разликују од сопствених, чак и када их не одобравамо или се са њима не слажемо. Подстицање и промоција вредности толеранције најефикасније се врши кроз њену примену. Зато не смемо заборавити да смо ми одрасли узор и модел за усвајање вредности толеранције. Стога, често треба да се запитамо како оно што радимо утиче на друге, пре свега на наше ученике. Нема бољег начина усвајања толерантног понашања од стране ученика од директне примене истог у раду са њима.
Биљана Јанковић, стручни сарадник
О пријатељству, љубави и заљубљености.
Крајем октобра у РЈ ,,Змај” је одржана практична активност на тему Успостављање, развијање и неговање односа са другима. О пријатељству, љубави и заљубљености.
На самом почетку активности ученицима је показана радна верзија паноа. На основу слике требало је да препознају тему за разговор. Једногласно су се сложили да је то љубав.
Разговор је текао у правцу међусобног упознавања новох ученика у дому и склапању нових пријатељстава. Ученици су давали своје коментаре и одговоре везане за то колико им значе новостечена пријатељства, шта је то што људе привлачи и зближава и колико су наша зближавања са другима ствар слободног и личног избора, а колико ствар околности, зашто се једна наклоност развије у искрено и трајно пријатељство прожето љубављу, искреношћу и поверењем, док друга избледи и нестане. Пријатељству се треба посветити и у њега улагати ако желимо да буде чврсто и да траје јер ”Пријатељство се не бира, оно бива као љубав”. Ова порука Меше Селимовића је постављена на пано.
Занимљива су била и њихов размишљања о трајним мушко-женским пријатељствима, али и пријатељствима која могу да пређу у романтичну љубав, тј. заљубљеност. У даљем разговору ученици су причали како заљубљеност утиче на њих, како знају да су заљубљени, како се понашају, колико им то ремети свакодневни ритам, могућност учења и миран сан, да ли су увек срећно заљубљени итд. Направили су разлику између љубави и заљубљености.
Када волите неког то подразумева да ту особу вилите безусловно, не очекујући ништа за узврат, док је заљубљеност заснована на привременој привлачности и великим очекивањима од особе којa нам се допада.
За њих:
,,Љубав покреће живот”.
,,Љубав је кад прихватимо његове мане”.
,,Љубав пере мозак од лоших мисли”.
Волети неког значи уложити себе у добробит особе коју волимо.
На крају, требало је да ученици пронађу две половине срца, које одговарају једна другој, да их споје и да на полеђини напишу поруку вољенј особи. Тако спојена срца залепили су на пано да их лептири, који су у међувремену ,,слетели”,однесу онима до којих поруке треба да стигну.
Овакав вид радионице им се веома допао. Развио је интеракцију и зближавање међу онима који су се само површно познавали.
Нада Кековић
Јединствени у својој различитости
Пре почетка недеље толеранције у оквиру излагања педагога Биљане Јанковић на Педагошком већу у РЈ „Стеван Чоловић“ Ученичког центра Београд едуковали смо се о теми „Комуникација и толеранција” и између осталог сазнали смо да:
- У односу на став према себи, као и према другоме, постоје четири основна приступа комуникацији: пасиван, агресиван, пасивно агресиван и асертиван.
- Сваки од тих приступа у значајној мери утиче на обликовање односа са другом особом и директно промовише или не промовише вредност и значај толеранције.
- Конфликт је нормална појава у сваком облику комуникације. Приступ конфликту као и стратегије његовог превазилажења значајно утичу на даљи ток комуникације и генерално однос са другом особом.
- Конструктивно превазилажење конфликта поспешује ефикасну и асертивну комуникацију и њена примена повољно утиче на стварање толерантног окружења.
- Толеранција је спремност да се прихвате понашања и уверења која се разликују од сопствених, и онда када се са њима не слажемо и када их не одобравамо.
- Толеранција је давање другој особи свих оних права за која сматрамо да припадају нама.
Подстицање и промоција вредности толеранције најефикасније се врши кроз њену примену, те на тај начин личност наставника, васпитача, као и свих оних који раде са децом и младима представља узор и модел за усвајање вредности толеранције (учење по моделу). У том смислу најзначајније за развој толерантног окружења је развој сопствених социјалних компетенција чији је почетак самоевалуација: Како оно што ја радим утиче на друге?
Направљен је договор да васпитачи у оквиру васпитних група при обради тема о толеранцији и правима деце потцртају значај личне одговорности као граничника између својих права и обавеза, као и између својих права и права другог.
У радној јединици „Стеван Чоловић“ недељу за нама смо провели организујући различите активности везане за дан љубазности, толеранције и права детета. Подсетили смо се на важност лепог, културног и љубазног понашања, као и на важност разумевања међусобних разлика. Данас када је љубазност све ређа – буди и ти љубазан и улепшај некоме дан. Љубазношћу према другима и ти ћеш бити срећан. Зато не заборави чаробне речи: хвала, молим, извини, изволи; не заборави да неког лепо загрлиш, да му се насмејеш, будеш му подршка, покажеш да ти је стало до њега.
Много пута смо чули, изговорили или прочитали реч толеранција, али да ли заправо знамо шта она значи? Данас није довољно да знамо и схватамо појам толеранције, онако, за себе, већ би требалo да знамо да је објаснимо и пренесемо на прави начин – јасно, разумљиво и прихватљиво. Битно је да знамо да се људи не рађају толерантни или нетолерантни, то је нешто што се развија и учи. Развоју толеранције доприносе емпатија, моралне вредности, разликовање доброг од лошег, познавање темељних људских права и сличности које постоје међу свим људима, а одмажу предрасуде (негативни ставови према члановима неке групе којој појединац не припада) и стереотипи (неоправдана уверења о некој особи или групи људи). Познавањем нечије културе, вредности и навика поспешује се толерантно понашање. Зато је важно поштовање, прихватање и уважавање богатства различитости. Занимљивије је када смо различити, јер нам то пружа прилику да учимо једни о другима поштујући туђа мишљења и ставове.
Заиста, није тешко бити фин. Не боли. Заправо, стварно је лако, само треба покушати. Или још боље, присетити се шта значи бити толерантан према другима у невољи и на тренутак заборавити на своје сопствене проблеме, недоумице, предрасуде, или очекивања.
Васпитачице Јелена Недељковић и Бојана Ђукановић су подстакнуте овим данима организовале радионице на којима су ученици написали поруке на задате теме, које ће служити као подсетник колико је важно да увек будемо љубазни, како би некоме вратили осмех на лице, јер љубазност има невероватно дејство; затим су кроз асоцијације отвориле тему толеранција и кроз предавање са ученицима развиле дебату да ли смо заправо толерантни и колико. За крај су ученици издвојили поруке којима би подстакли друге да прихвате и уваже различитости. Такође, у просторијама радне јединице „Стеван Чоловић“ ученици су фер-плеј игром у шаху показали да је толерантност битна и у спортским такмичењима, за шта су задужени васпитачи који воде спортске секције.
У оквиру ликовне радионице одржана је активност којом је обележен Дан права детета 20.11.
„Недеља толеранције“ у РЈ „Алекса Дејовић“
После Дана установе Ученичког центра Београд и Дана примирја, наставили смо да обележавамо важне датуме у новембру месецу. На ред су дошли: Дан љубазности 13.11., Дан толеранције 16.11. и Дан права детета 20.11. Објединили смо их под називом „Недеља толеранције“ и потрудили се да, у тим данима, организујемо низ активности које развијају најлепше људске вредности и осећања као што су љубазност, толеранција, доброта, племенитост, поштовање различитости и права.
„Недеља толеранције“ утемељена је на идеји промоције и афирмације социјалних, културалних и религијских вредности са посебним задатком истицања недопустивости било ког облика сегрегације према особама које се на њима својствен начин разликују од других уважавајући право на равноправност.
На самом почетку „Недеље толеранције“ одржана је трибина „Толеранција према различитости“ којој је претходила пројекција филма „Парада“. Ученици су били у могућности да са васпитачицом Иваном Вељашевић разговарају о љубави и различитим врстама љубави.
Истог дана одржан је Турнир у одбојци где су ученици, заједно са васпитачем Марком Чабаркапком, демонстрирали фер игру и толеранцију на примеру игре коју увек радо играју.
Наредног дана 16.11. ученици су имали прилику да учествују у Турниру у стоном фудбалу који су организовали васпитачи Кристина Миљковић и Блажо Шћепановић. Кроз игру, забаву и такмичење тренирали су контролу својих емоција приликом надметања и уживсли у новој доступној активности у нашем клубу.
Истог дана ученици су учествовали у реализацији радионице „Толеранција и превенција дискриминације“ коју су за њих припремиле педагог Мирјана Лазић и васпитач Кристина Миљковић. Ученици ликовне секције са васпитачицом Весном Морачић прикључили су се креативном и писаном изражавању. Истовременим исписивањем порука по свом избору, разговарали су о дискриминацији у савременом друштву и потреби да будемо толерантни, да поштујемо туђе ставове истовремено заступајући своје… Као резултат ове активности настао је пано „Графити о толеранцији“ који је изложен на спрату наше установе. Пано привлачи пажњу ученика и пружа могућност да изнесу своје мишљење, образложе и прихвате различите поруке о нашој различитости.
У оквиру новинарске секције, васпитачи Слободанка Марић и Марина Радовић су такође организовале радионицу, овог пута на тему љубазности и толераније. Ученици су се потрудили да одреде појмове толеранције, стереотипа, предрасуда и дискриминације, наводеђи примере из школског и домског живота и играли улоге љубазних и нељубазних наступа, након којих су објашњавали како су се осећали у својим улогама. У другом делу радионице писали су поруке љубазности. Ученици дома могли су потом да одаберу поруку која им у том тренутку значи: о љубави, миру и лепим жељама и подршци. Поруке су красиле хол установе са жељом да ширимо позитивне мисли и вибрације.
Ученици су се и наредног дана, 17.11., радо одазвали учешћу у активностима које су за њих припремљене. Група ученика је учествовала у радионици „Различити смо и то нас спаја“ коју су водиле Татјана Кнежевић, Кристина Миљковић и Марина Џелетовић. Том приликом је уређен и пано „Цвет толеранције“ и изложен у Клубу.
Друга група ученика је, са педагогом Мирјаном Лазић, у организацији Васпитне службе пратила позоришну представу „Деца на интернету 2“ у Студију – Центар за културну едукацију.
Дана 18.11. у обележавање „Недеље толеранције“ се укључио Тим за заштиту ученика од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања и на практичан начин дао свој доприност промовисању хуманих вредности.
Након тога је реализован Турнир у шаху у организацији васпитача Драгана Павловића, Марка Чабаркапе, а све у духу толеранције и фер-плеја у условима временског ограничења и вежбања стрпљена кроз шах.
Обележили смо и Светски дан права детета. Израдом паноа подсетили смо се значаја Конвенције и у слици и речи сажето приказали дечја права. Са васпитачицом Слободанком Марић ученици су разговарали о стереотипима у једном од права – родној равноправности и подели послова на „мушке“ и „женске“ и о недискриминацији.
Све активности су пропраћене на нашој Инстрагам страници како би сви ученици били упознати са дешавањима у РЈ и како бисмо и на овај начин промовисали прихватљиво понашање. Након тога следи кратак квиз – Шта смо научили у „Недељи толеранције“.
Циљ свих активности је био да се код ученика подстакне свест о прихватању разлика међу људима у смислу културе, религије, интересовања и да се у тим разликама пронађе сличност и међусобна повезаност.
Такође, намера нам је била да усмеримо ученике ка ненасилном решавању конфликата и недискриминацији и да их подстакнемо на толеранцију, фер-плеј и важност поштовања различитости.
БУДИТЕ ЉУБАЗНИ, ТОЛЕРАНТНИ И ПОШТУЈТЕ ТУЂА И СВОЈА ПРАВА!
Колектив РЈ „Алекса Дејовић“
