Неколико савета за читање школске лектире

Пошто читање школске лектире или било које литературе, изискује доста времена и концентрисаног читања, ево неколико савета нашег стручног сарадника – библиотекара, Мирјане Митић, како да се лектирно штиво, из првог читања, у потпуности  разуме. Правила су следећа:

  • на време позајмити књигу из библиотеке;
  • испланирати колико је потребно дана или недеља да би се дело прочитало (број страница књиге поделити са данима који су потребни да би се књига прочитала, али, увек се на тај број дана додају још два дана);
  • књига се чита тако што се пишу белешке, без њих читање је немогуће, јер је и немогуће да се све прочитано запамти;
  • књига се чита увек са паузама (након 60 минута читања без прекидања, прави се пауза од 15 минута);
  • књига се чита сваки дан, јер ако се прави пауза од неколико дана, претходно прочитано штиво се заборави, мање или више;
  • књига се чита са интересовањем да се нешто ново сазна и научи;
  • никада се у читању не прелази на следећу страницу, док нам није у потпуности јасно шта смо прочитали на претходној страници;
  • уколико се у тексту појаве непознати појмови, филозофски правци, психолошке одреднице, историјски догађаји и личности, или било шта друго, треба подвући те речи и у енциклопедији и речницима одгонетнути непознаницу;
  • увек је корисно, пред читање штива, прочитати „Предговор“, „Поговор“, или „Хронологију“ јер се у њима могу пронаћи смернице и објашњења;
  • књига се чита увек када смо одморни;
  • књига се увек чита у тишини;
  • књига се увек чита, тако што се одложи мобилни телефон, или се елеминишу ометајући фактори (разговор, гласан смех других који су у просторији, хладноћа);
  • најбоље је да се организује време тако, да сви ученици у соби, уче у исто време;
  • уколико неко ремети тишину и мир у соби, замолити га да то не чини;
  • књига се увек чита тако што се седи за радним столом;
  • ако се добро организује учење и све научи за тај дан, а остане макар пола сата или сат времена до поласка у школу, треба читати лектиру;
  • ако се ученик после школе одмори, и нема пуно да учи за тај и сутрашњи дан, опет може да чита сат времена;
  • ако ученик није уморан, може да чита и увече пред спавање, исто тако, ако се раније ујутру пробуди, може да чита макар пола сата пре устајања;
  • за време викенда, такође, књига може да се чита, бар два сата пре подне и увече;
  • обимна дела, попут наслова: „Злочин и казна“, „Ана Карењина“, „Дервиш и смрт“, „Браћа Карамазови“, „Нечиста крв“, „Време смрти“ могу да се читају за време распуста;
  • књига се увек чита редом, страницу по страницу, без прескакања делова текста, никада не смемо рећи, да неки делови књиге нису толико важни за разумевање грађе;
  • створити навику да се мисли и реченице које нам се посебно учине лепе, записујемо у једну свеску, и тако оставимо траг о прочитаној књизи (једна свеска може да обједини мисли свих прочитаних књига из целокупне лектире);
  • и најважније правило је, да се књига увек прочита „од корица до корица“, и да се никад не допусти да се одустане од читања књиге, под било којим изговором, а свака непрочитана књига која је била у нашим рукама, и коју смо одложили као незанимљиву, је само пораз за нас саме.

Мирјана Митић