Краљевски двор на Дедињу је изграђен у периоду од 1924. до 1929. године, личним средствима и по налогу краља Александра I Карађорђевића. Пројектанти су били архитекта Живојин Николић и Николај Краснов, руски емигрант, који је био задужен за унутрашњу декорацију. То је велика, репрезентативна вила са фасадом и стубовима од брачког мермера у српско-византијском, националном стилу. У њеном саставу је и дворска капела, мала црква посвећена Светом апостолу Андрији Првозваном који је заштитник и крсна слава Карађорђевића.
Просторије у приземљу су раскошно опремљене. Каменом је поплочан свечани хол и украшен је копијама фресака из Дечана и Сопоћана. Плави салон је највећи, ту су некада одржавани састанци, а данас се одржавају пријеми и свечаности. Он је опремљен у барокном стилу, Златни у ренесансном, као и библиотека. Мермерни стубови носе дрвене, касетиране таванице са бронзаним лустерима. У златном салону декорацију таванице је ручно извео Николај Краснов.
У подруму Краљевског двора је направљен интиман простор за одмор и забаву, просторије су живописно осликане у духу руског зидног сликарства са источњачким и утицајима руског фолклора, а извели су их архитекте Краснов и Смирнов. Ту се налази приватни биоскоп, „соба шапата“ са фонтаном која ствара звучну изолацију и разговор не може да се прислушкује.
Салони у приземљу су опремљени намештајем у стилу Луја XV и Луја XVI, а најзначајније су позлаћене ренесансне свадбене шкриње, мушка и женска, из прве половине петнаестог века. Ту су и барокни звездани глобус, фламанска таписерија, вазе од Севр порцелана из деветнаестог века. Међу сликама највреднија је Света породица ренесансног сликара Јакопа Палме ил Векија из 1526., као и дела Пусена, Делакроа, Каљарија.
Двор је смештен на гребену брда и са узвишења се пружа поглед на Дедиње, Кошутњак, Топчидер и Авалу. Око Двора је простран парк са перголама, парковским терасама, павиљоном и концертном терасом. У оквиру дворског комплекса се налази класицистичка зграда Белог двора која је зидана по жељи краља Александра за његове синове Петра, Томислава и Андреја од 1934. до 1937. године. Бели двор је деценијама био резиденција председника СФРЈ, Јосипа Броза-Тита, ту су примане бројне делегације. У оквиру комплекса су базен огледало, сламната кућа, кухиње, просторије за послугу итд.
Из разговора са нашим ученицима сам закључила да су свесни културног и историјског значаја дворског комплекса, да су одушевљени елеганцијом Двора без помпезности, миром, тишином и лепотом парка надомак вреве градских улица. Матуранти су истакли да не знају када и да ли ће им се уопште пружити прилика да поново посете ово место.
