Даљина нас не разликује ‒ домови дишу истим плућима
У викенду за нама смо са великим задовољством одговорили на позив Ученичког дома из Ловрана и организовали студијско путовање у трајању од три дана за ученике и запослене, које свима нама представља драгоцено искуство. Шеснаест ученика из свих радних јединица, предвођени директором Ученичког центра, др Љубишом Антонијевићем, у петак је кренуло пут Истре.
Сарадња са Ученичким домом Ловран је отпочела још прошле школске године, када смо позвани да учествујемо у е-Twinning пројекту „Упознајмо се ‒ културном баштином до толеранције“, који је трајао девет месеци, а током којих су се наши ученици и васпитачи потрудили да одговоре на задатке и рашире идеју о толеранцији и прихватању различите традиције и културе, што је главни циљ овог пројекта. Оно што је недостајало је, свакако, да се учесници из различитих земаља на крају и упознају, а то је овом посетом и омогућено, на велику радост свих ученика и запослених.
Домаћини и организатори пројекта педагог Јасна Мајић и Иван Тарле психолог у дому, су нас заједно са децом и љубазним особљем дочекали у петак и показали нам сваки кутак њиховог дома, који је већ на први поглед одавао утисак топлине правог дома, а на сваком кораку су нас мамили детаљи, брижљиво осмишљени и пуни креативности. Сваки део дома је искоришћен и улепшан креацијама ученика, а свака просторија прилагођена њиховим потребама. Нарочиту пажњу је привукао врт са медитеранским биљем, који ученици одржавају, као и многа еколошка решења, због којих је овај дом од 2015. године проглашен Еко домом.
Упознали смо се са културном историјом Ловрана, кроз који су нас провели домаћини, а уз чије анегдоте смо на крају боље разумели менталитет његових становника, са чиме су се током историје сусретали, као и шта им данас представља највећи изазов. Наиме Ловран је данас мало место од свега три, четири хиљаде становника, док је у историји то био стратешки важан град, већи од Ријеке, која је данас центар тог подручја. Уске уличице, којима је испреплетан стари Ловран, начичкане су старим и очуваним кућама, које се због недостатка простора дижу у висину. Све то оставља утисак градића са душом, и одваја га од осталих места које смо у та три дана посетили. Од Ловрана смо се прошетали стазом која вијуга уз море читавих 12 километара и повезује сва насељена места од Ловрана до Опатије. Имали смо прилику да видимо и раскош вила и вртова Опатије, као и историјских знаменитости Ријеке. Можда је Опатија познатија, а Ријека већа и чувена, нама је опет, Ловран био лепши, а дефинитивно и дражи због нових познанстава које смо у њему стекли. Зато је и време које смо провели са нашим домаћинима и за ученике и за васпитаче било од почетка до краја испуњено пријатним разговорима пуним знатижеље и поређења. Запослене је занимао начин рада са децом, тражени су и бележени примери добре праксе, док су ученици упоређивали домска правила, квалитет хране, начин забаве и остале предности и мане домског живота. Уосталом њихова је последња, а ево шта су нам они на крају путовања, у паузама певања у аутобусу, написали о овом путовању.
„Ово путовање доста нам је значило да упознамо другу културу, традицију, обичаје и занимања. Упознали смо доста другара из Дома ученика Ловран и драго нам је што смо могли да видимо како они живе. Велики утисак оставио нам је њихов Еко програм који се спроводи у дому. Сви су нас лепо угостили и организовали обилазак Истре. Први пут смо посетиле тај део Хрватске и јако нам се свидео. Драго нам је што смо учествовали у овом пројекту и радујемо се следећем дружењу када ћемо ми угостити наше другаре из Ловрана у Београду.“ Јана Стојаковић и Ленка Перишић, „Змај“
„Драго нам је што нам је овај пројекат омогућио да путујемо у другу земљу и упознамо наше вршњаке који су нас веома лепо дочекали и угостили, зближили смо се са њима. Можемо рећи да су се веома потрудили око нас и оставили су заиста сјајан утисак, ово време ће остати као незаборавно путовање и једва чекамо да се поново сретнемо! Имамо само речи хвале за ученике и особље из дома Ловран. ❤ Посебно ми је драго сто смо се за тако кратко време заволели и остали у контакту.“ Сашка Никољесковић, „Алекса Дејовић“
„Из наше перспективе, путовању и организацији не бисмо могли да нађемо замерку, осим што није трајало дуже. Овај викенд остаће дубоко урезан у нашим срцима и памћењу, а једва чекамо да угостимо наше нове другаре у Београду. Радо бисмо поновили ову авантуру првом приликом. Имали смо част да живимо домски живот у Ученичком дому Ловран. Схватили смо да нас даљина не разликује превише и да домови дишу истим плућима, да сви ми који живимо у њима имамо идентична интересовања и проблеме. Посебно смо одушевљени њиховом кухињом и тета Маром. Надамо се да ово није последњи пут да смо посетили Истру и да ћемо неком следећом приликом посетити и друге крајеве.“ Учеснице из „Карађорђа“
„Истра нам је приказана у најбољем могућем светлу, али друштво је, а и сам смештај, дефинитивно остао незабораван део наше посете Ловрану. Домци и запослени, који су сваки дан проводили дружећи се с нама, су јако фини, а дом је, и изнутра и споља, премашио сва наша очекивања. Примера ради, домци имају своју башту из које потичу свежи плодови воћа и поврћа које користе у исхрани. Јако смо узбуђени да наше нове пријатеље дочекамо и код нас у Београду и премашимо и њихова очекивања.“ Ивана Вучковић, „Стеван Чоловић“
„А кај за рећ, било је прелепо, угостили су нас максимално како управа тако и наши вршњаци са којима смо се лепо дружили и везали за кратко време. Захвални смо што нам је омогућено путовање, а и облиазак Ловрена, Ријеке и Опатије. Сваки део је леп на своји начин, једва чекамо да некада поново дођемо, али и да они дођу код нас да се поново дружимо.“ Немања Рајић, „Алекса Дејовић“
„Драго нам је што смо имали прилику да посетимо Истру. Домаћини се јако труде да угосте све госте и учине им да се осећају као код куће. Околина је пуна зеленила и опојног мириса сланог мора, једна од најбољих за одмор. Сложили смо се да се, када наши нови пријатељи дођу у обилазак Београда, поново окупимо и дружимо.“ Стеван Сибинац, „Алекса Дејовић“
Васпитач Сузана Николић, РЈ „Карађорђе“
