Звездаши и партизановци у загрљају, студенти као „глас разума“.
Поводом Недеље толеранције, у радној јединици „Алекса Дејовић“ васпитачи задужени за спортске секције организовали су турнир у малом фудбалу, као и надметање у баскету. Сам турнир осмишљен је на начин да симболично покаже вид толеранције, разумевања и поштовања различитих навијачких опредељења. С тим у вези, екипе су формиране сходно навијачким припадностима ученика, док су и студенти који тренутно живе у истој радној јединици показали спремност да учешћем додатно дају на значају самом смислу и суштини толеранције у једном колективу као што је наша установа.
Ученици су радо прихватили идеју васпитача да се поделе према својим навијачким определењима на звездаше и партизановце. С тим у вези, звездаши су имали црвене мајице, дуксерице или дресове Црвене звезде, док су партизановци на себи носили црне мајице, горње делове тренерки или дресове.
Циљ оваквог турнира био је, између осталог, да ученици на самом спортском терену препознају важност поштовања нечијег определења, вредности, убеђења која су можда другачија али не смеју бити ни по чему предмет подсмеха, задиркивања или омаловажавања…
Васпитачи, којима је један од клубова „ближи срцу“ водили су екипе, док су студенти били сами своји режисери. Важно је истаћи и да су се сјајно уклопили, показали поштовање и респект према млађима, можда и физички спремнијима, али су и имали велику жељу да победе.
Све три утакмице биле су веома интересантне и неизвесне. У првој су се састали звездаши и студенти, а победник је добијен после извођења пенала. Млађи, полетнији, али и срећнији, звездаши су били бољи у коначном салду – 3:3 (2:1). Уследио је „вечити дерби“ који је имао драматичну завршницу. Виђен је преокрет, с обзиром на то да су звездаши повели, а да су партизановци у другом полувремену преокренули и на крају славили са 3:2. Због саме чињенице да су били у улогама својих, може се рећи и узора, као и специфичности дуела, било је веома занимљиво. Пријатна и позитивна задиркивања су се подразумевала и некако су самом мечу дала додатни значај и смисао. Руковања, загрљаји и осмеси на крају „вечитог дербија“ били су показатељи спортског духа, џентлменства и другарства. Уследио је и завршни меч партизановаца и студента, који су добили будући академски грађани и то након бољег извођења пенала. У голеади (3:3), студенти су били бољи приликом извођења пенала 4:3.
Сат времена раније, истог дана (8. новембар), организовано је и надметање између ученика и васпитача у баскету, тачније „американцу“. Занимљиво је и то да су екипе ђака (две) чинили и ученици Грађевинске школе који не живе у нашој установи, али су другари из разреда са нашим ђацима. Имали су велику жељу да се покажу, а најважније је било то да су се фино понашали и показали респект према установи и васпитачима који су читав садржај осмислили: Блажо Шћепановић, Данило Шћекић и Немања Марковић.
Н. Марковић
