У радној јединици „Карађорђе“, прошле недеље је одржано предавње о Надежди Петровић, српској сликарки. Предавању су присуствовали и ученици из других радних јединица, као и васпитачи Александрија Караичић, Марина Радовић и Верица Крша, помоћник директора за васпитни рад. Једночасовно предавање са презентацијом припремиле су Дина Илић, васпитач и професор историје уметности, и Мирјана Митић, библиотекар.
Ученици су имали прилике да се упознају са животом и уметничким радом Надежде Петровић. Већина Надеждиних слика из сва четири периода њеног сликарског опуса су приказане и анализиране на стручан начин. Објашњене су све карактеристике епохе, почев од друштвено – историјских, фиозофских и политичких прилика, до културолошких, понајвиже везаних за Надеждино сликарство. Указано је на Надеждино снажно патриотско и национално биће и дух, и да је као болничарка у Првом светском рату оставила неизбрисив траг у националном сећању како се воли и жртвује за свој народ и слободу.
Имајући у виду чињеницу да је и Надеждин рођени брат Растко Петровић, књижевник и луцидни критичар, такође припадао српској књижевној и уметничкој елити, један значајан сегмент презентације посвећен је њиховој породици која је била стециште и културни кружок тадашње српске еклите „где се писало, сликало, музицирало, разговарало и полемисало“.
На крају предавања је прочитан кратак одломак из романа Добрице Ћосића „Време смрти“, трећа књига, где је описано топло, ратно дружење Надежде Петровић, болничаке и сликарке и њене ученице Милене Катић, такође болничарке у Ваљеву. Драматичан и потресан Ћосићев роман је написан као доказ о херојству и неустрашивости српског војника и народа који су надчовечанским снагама бранили своју отаџбину. Удео у тој узвишеној борби дала је и Надежда Петровић својим животом.
Презентација!!!
Мирјана Митић