Током септембра, у складу са препорукама Министарства просвете, науке и технолошког развоја, у свим радним јединицама Ученичког центра Београд обрађиване су теме у вези са актуелном епидемиолошком ситуацијом, мерама превенције и заштите, те очувања менталног здравља у пандемији. Обрађиван је широк спектар тема које би нашим ученицима помогао у очувању здравља и помогао да се лакше превазиђу изазови које пандемија носи са собом. У наставку доносимо приказ неких од активности у радним јединицама „Карађорђе” и „Змај”:
Изазови менталног здравља у доба пандемије
У вези са тренутним актуелностима везаним за пандемију, здравствена секција РЈ„Карађорђе” се позабавила решавањем новонасталих питања и недоумица у виду дебате. Дискусија је била сажета, али са посебним ангажманом старих чланова секције који су се овим питањима већ бавили. Са ученицима је анализиран пано који су сачинили: Ментално здравље младих у сред пандемије и размењивала су се лична искуства на дату тему.
Проценти су нарочито занимали нове чланове секције и подстакли на размишљање и изношење позитивних или негативних ставова поводом ове теме. Ученици су истакли да су у току корените промене у социјалним односима појединаца, те да постоји мањак мотивације услед неизвесне здравствене ситуације. Углавном су се сви присутни сложили са тврдњом да је код сваког био присутан општи страх од заразе, како самих ученика тако и њихових ближњих. Нарочито, динамика је подигнута када су ученици либерално износили своје ставове о позитивним и негативним странама вакцинације и изазвале подељеност дебатаната. За крај смо нашли неки позитиван пресек мишљења и дали предлоге за активности које могу да употпуне време сваком од нас и усаврше га у потпуности без обзира на актуелну ситуацију.
Савети дати ученицима су заједнички за све ситуације у којима континуирано осећамо стрес, несигурност и напетост. Првенствено да се брину о свом здрављу, обезбеђујући себи довољно сна, кроз квалитетни режим исхране и редовну лагану вежбу. Да одвоје време за релаксацију и дубоко, опуштено дисање. Да се посвете активностима, хобијима у којима уживају, да проводе време напољу и да се повежу са другима, на безбедан начин. Ту је наглашен значај физичке дистанце која, у датим околностима, не мора да значи и емоционалну удаљеност, већ израз бриге за сопствено и здравље другог. Скренута је пажња да маске које носимо, иако умањују невербални израз, не скривају оно што је за комуникацију са другим најважније: поглед у очи.
Александра Вујновић, васпитач
РЈ „Карађорђе”
Како се заштитити од инфекције корона вирусом?
Корона вирус је постао наша свакодневица и скоро да смо заборавили како је изгледало функционисати и обављати свакодневне задатке без маске на лицу. Ученици су заборавили како изгледа „нормално“ школовање, без комбиноване и наставе на даљину. Инфекције се брзо и лако преносе у вртићима, школама, ученичким и студентским домовима, јавном превозу, на оним местима где су људи у непосредном контакту. Скоро је немогуће избећи болест после контакта са зараженом особом – због високе заразности и широке распрострањености.
У оквиру здравствене секције у РЈ „Змај” поново смо прошли свима нама већ познату тему и подсетили се шта је то што ми, као појединци, можемо да урадимо како се зараза не би ширила. Инфекције горњих дисајних путева се лако преносе са особе на особу директним контактом, удисањем ситних капљица из ваздуха које у себи садрже вирус и индиректним, преко контаминираних површина и предмета, а затим додиривањем носа и уста – два главна места уласка вируса у организам.
Мере превенције су:
- редовно и темељно прање руку и дезинфиковање површина
- избегавање додиривања уста и носа
- ношење заштитне маске
- проветравање просторија
- држање дистанце
Бактерије и вируси су свуда око нас и лако опстају у нашем окружењу. Шаке су најизложеније прљању, а њихово прање сапуном и млаком водом минимум 30 секунди је најефективнији начин спречавања ширења заразе. Као помоћно средство имамо разна дезинфекциона средства као што су асепсол и алкохол 70%. Средством за дезинфекцију би требало сваког дана пребрисати радни сто, кваке на вратима и прозорима, прекидаче за светло, рукохвате на ормарићима, мобилни телефон, лаптоп, миш.
Носећи маску не штитимо само себе, него и друге од себе, јер је могуће да смо ми потенцијални заражени. Човек је најзаразнији неколико дана пре него што дође до испољавања симптома. Ношење маске може да направи разлику у томе колико тешко ћемо се разболети, јер количина вируса којој смо изложени је различита. Ако носимо маску у близини некога ко има вирус, удахнућемо мању количину честица и проћи боље него да је нисмо имали уопште.
Веома битан корак у превенцији је и што чешће проветравање соба– проток ваздуха смањује шансу да се заразимо. Знамо да се можемо заразити преко сићушних честица званих аеросоли, који се могу задржати у ваздуху још сатима у затвореном простору. Проветравање свежим ваздухом смањује ризик од инфекције за 70-80%.
Ученици су се сложили да је неопходно да се понашамо одговорно, да чувамо себе и да ћемо на тај начин сачувати и друге, јер вирус не бира. Битна је лична одговорност сваког појединца у циљу очувања здравља заједнице.
Нада Кековић
Маријана Шешић