Путовање је једна од магичних речи при чијем помену нас обузима пријатна језа ишчекивања.
Тачно у поноћ наш аутобус је кренуо из Београда. Неки од путника су одмах утонули у сан прикупљајући снагу за наредни дан, док су други остали будни у ишчекивању догађаја који следе.
Ни чекање на граници, ни умор нису умањили радост путника кад смо стигли до прве дестинације – Парндорфа. Још једна магична реч, овога пута везана за шопинг. Док смо тумарали из бутика у бутик тражећи ко зна шта, сретали се и запиткивали једни друге: „Има ли шта занимљиво?“, један број путника је мирно седео у кафеу обасјаним сунцем, и посматрао ужурбану реку људи. И сви су били задовољни.
Наставили смо пут ка Братислави, у хотел Линднер. После краћег одмора, путници су кренули да упознају град шетњом кроз стари град, силаском до река и мостова на Дунаву, одласком у пивницу или ресторан, свако према својим интересовањима.
Сутрадан, после доручка и испијања кафе на ветровитој хотелској тераси кренули смо за Беч, а све под будним оком нашег вође пута који је помно водио рачуна о нама али и сатници.
Прво одредиште је наравно Шенбрун, резиденција Хабсбурговаца, где смо ходали кроз време вртовима пуним статуа, украсног жбуња, дрвећа, фонтана.
Затим нам се придружила туристички водич, која нас је провела кроз Белведере, Хофбург, Ратхаус, Оперу, Рингштрасе итд. и својом интересантном причом упознала са атракцијама Беча.
Слободно поподне искористили смо за шопинг или шетњу са реком туриста која се слива улицама Беча. Било је свега – куповине, испијања кафе, дегустације чувених кобасица, штрудли и наравно позирања за добре фотографије.
Помало озебли, уморни, али не од ходања, већ од свега виђеног, од поплаве слика које треба задржати у памћењу, вратили смо се у хотел, па уз дружење размењивали утиске овог дугог дана…
Последњег дана нашег боравка смо уз стручно вођење туристичког водича обишли знаменитости Братиславе. Видели смо дворац Храд, цркве, стуб куге, мостове, необичне статуе. Ни киша која је у међувремену почела да пада није покварила расположење већ помало уморних путника. Још мало слободног времена искористили смо да прошетамо улицама старог центра града, тражећи још понеки сувенир или поклон.
Коначно, цела група је у аутобусу и крећемо за Београд. Задовољни, уморни, у пријатној атмосфери уз смех са чувених „шарага“ и музику спонтаних диџејва, стижемо око поноћи у Београд, када чаролија престаје.
Александрија Караичић, РЈ „Змај“
