У нашим радним јединицама Карађорђе и Петар Драпшин обележени су Међународни дан среће и Међународни дан шума.
КОЛИКО СМО СРЕЋНИ?
У жељи да истакнемо све лепо што осећамо према себи и другима, симболично смо обележили 20. март – МЕЂУНАРОДНИ ДАН СРЕЋЕ.
Овај празник установљен је од стране Уједињених нација, на предлог Краљевине Бутан 2011. године. Циљ проглашења овог датума био је да се повећа свест о важности потраге за срећом и добробити светског становништва, с обзиром да је потрага за срећом основни људски циљ. Ово подразумева потребу за променом политичког, економског и друштвеног контекста живота људи. Наша идеја је, међутим, била другачија. Окупили смо се да се подсетимо колико сами себе можемо учинити срећнијима, од чега наша срећа зависи, шта она за нас представља и, напослетку, колико смо заиста срећни и како то осећање да негујемо.
Једна пријатељица ми је написала:“Свако од нас мисли да би могао да буде мало срећнији него што јесте. Неко је уверен да га срећа заобилази, поједини сматрају да не заслужују да буду срећни или чекају да им срећа „закуца на врата“… Најдуже и највише се чека срећа која би требало да поприми облик некога или нечега и када тај неко, или нешто стигне у наше животе – ето разлога за срећу највећу“.
Срећу осећамо када се испуне неке наше најважније жеље. Пошто су нам жеље различите, срећни смо из различитих разлога, али постоје сличности у најважнијим жељама код људи у истом раздобљу, култури итд. Срећа је веома интензивно осећање, када се ангажују и одређени неуротрансмитери у мозгу и тада смо у стању које бисмо најприближније окарактерисали као еуфорију.
Много је фактора који одређују наш доживљај среће: васпитање, систем вредности, самопоуздање, пређашње искуство… Не постоји јединствена формула како бити срећан али психолози препоручују да будете реални у постављању циљева и очекивања, да активно тежите ономе што ће вас учинити срећним, да упорно и систематично радите на томе и да будете умерени у процени својих могућности и жеља, као и капацитета околине и тренутка за неки успех.
НЕ ЗАБОРАВИТЕ:
- Потребно је да свако од нас пронађе сопствену дефиницију среће, а онда да се посвети активностима које иду у том смеру.
- Активности које нас највише чине срећнима су слушање музике, свирање, певање, плес и наши хобији, уопште.
- Људи који осећају да живе смислен и сврсисходан живот су срећнији – што значи да свако од нас може да пронађе свој смисао и сврху и да ради у смеру њеног остваривања.
- Ако се више смејете, па чак и „вештачки” изазвано као што је читање и гледање смешних књига и филмова, то ће утицати на ваше осећање среће.
- Ако се више грлите са људима које волите, бићете срећнији.
- Ако више пажње обраћате на оне ствари које су добре у вашем животу, него на оне друге (наравно, у границама реалног) бићете срећнији.
СРЕЋНО! 🙂
Милица С. Буторајац
Р.Ј.„Карађорђе“
Обележавање Међународног дана шума
Март 2022.године
21.марта обележен је Међународни дан шума. Шуме брзо нестају, потеба за папиром и огревом је велика, те прети нам велика опасност од нестанка шума. Потребно је 120 до 180 година да неко дрво потпуно израсте, а тек неколико минута да нестане.
Ученицима је предочено колико је важно и круцијално очувати природу, водити рачуна о екологији, ваздуху који дишемо, нас и наших будућих нараштаја. Ученици су сазнали да је најстарије дрво у Србији „Славонски храст” који се налази у Београду и старо је преко 200 година, а високо 25 метара.
Ученици су урадили плакат под називом „Чувајмо шуме”. На плакату су наведени неки основни детаљи везани за шуме, чувене изреке мудрих људи о природи и важне поруке ученика о очувању природе.
Нина Вукићевић
РЈ Петар Драпшин