Сајам књига и повратак књигама

Последње две године су по много чему биле изазовне за све. Сајам књига, традиција дуга преко пола века, и највећи празник књиге у овом делу Европе, посебно је недостајао искреним љубитељима књига и читања.

Ученички центар Београд ове године обележава 34 године настанка и исто, толико дуго, негује и развија, код наших ученика, љубав према писаној речи, кроз библиотекачке секције, богат фонд књига различитих жанрова у свим радним јединицама, обележавањем значајних књижевних датума, имена, организацијом књижевних вечери, литерарних такмичења и многих других активности, који кулминирају традиционалним одласком на Сајам књига крајем сваког октобра.

Наша колегиница Марина Радовић, овим поводом, написала је кратак  историјат једне од најзначајнијих културних манифестација у нашој земљи.

Први југословенски сајам књига одржан је 1956. године на Загребачком велесајму. Присуствовали су му најзначајнији књижевници земље, међу којима и Иво Андрић и Мирослав Крлежа. Године 1957. Сајам је пресељен у Београд, у којем је завршена изградња модерног сајмишта. Књиге је изложило око 60 домаћих и 36 страних издавача, из 16 држава  Европе, Америке и Азије. Договорено је да Међународни сајам књига прати каталог и да траје шест дана. Сајам је одржан крајем октобра у Хали III Београдског сајма, а поводом сајамске свечаности покренута је и ревија „Књига и свет“. Међународни сајам књига у Београду из године у годину окупљао је све већи број издавача из бивше Југославије и целог света, тако да је после сајмова у Франкфурту и Варшави, постао највеће стециште издавачких кућа из Европе, Америке, Азије и Африке. У оквиру Београдског сајма књига додељује се више награда: Издавач године, Издавачки подухват године, Дечја књига године и Најлепша књига. За награду могу конкурисати сви издавачи из Србије, излагачи на Сајму. Од 2002. године Београдски сајам књига има и свог почасног госта – земљу чија се књижевност и издавачка продукција посебно презентују. Земља почасни гост добија истакнуто место на Сајму књига у арени Хале 1. На свом штанду, као и у сајамским салама за промоције, почасни гост има могућност да представи своје издаваштво и културу, у оквиру програма сусрета са ауторима, на предавањима и стручним семинарима. Почасни гост је у прилици да на Сајму представи ауторе из своје земље, преводиоце, издаваче, дистрибутере као и све оне који су на различите начине у вези са књигом. Успостављање снажних и живих културних веза један је од најважнијих циљева манифестације, и у том смислу, институција почасног госта изузетно је значајна. Почасни гост 2022. године је Румунија. Сајам књига окупља све значајније ауторе из Србије и многе угледне писце из региона. Сајам традиционално отварају реномирани домаћи аутори. У првој деценији 20. века Сајам су свечано отварали: Светлана Велмар Јанковић, Вида Огњеновић, Давид Албахари, Милован Данојлић, Љубомир Симовић, Горан Петровић, Душан Ковачевић, Драгослав Михаиловић, Драган Великић и Ласло Вегел.

Сваке године Сајам посети барем један савремени светски познати књижевник. Између осталих, на Сајму су били: Алан Роб-Грије, Ерика Џонг, Нацуки Икезава, Клаудио Магрис, Људмила Улицка, Чарлс Симић, Елизабет Абот, Тони Парсонс, Петер Хандке, Патрик Бесон, Оса Линд, Танасис Валтинос, Флер Јеги, Гиш Џен, Наим Катан, Геир Полен… Од 2005. године на Сајму се организује тзв. Школски дан који подразумева организоване посете ученика, студената, професора и школских библиотекара, као и низ њима намењених пратећих програма.

Рекли су о Сајму књига:

Иво Андрић (1970)

„Већ на први, површан поглед може се видети жеља да Сајам буде отворен прозор са двоструким видиком, са видиком за нашег човека у страни свет књиге и видиком за странца на пут и развитак књиге у књижевностима наших народа. Поред издања на језицима свих наших народа и народности, на њему учествује око 70 излагача из 18 земаља… У вези са Сајмом организована је, уз сарадњу стручњака, изложба у част 100-годишњице В.И. Лењина, затим међународна изложба славистичких издања наших кућа и станова…“.

Десанка Максимовић (1988)

„Погледајте ову огромну количину тајни око себе! На Сајму књига се увек осетим више тужна него радосна: Да поживимо стотине година, не бисмо стигли отворити све ове шкољке бисера људске мисли, пуне ватре срца и олуја маште…“.

Милорад Павић (1990)

“… Данас књижевност живи од покојних класика и од живих читалаца који сада постављају ново питање: можемо ли волети једну књигу, а не колико је ценимо или колико је лепа… Тражите, дакле, овде, вечерас, књигу коју ћете моћи да волите. Тиме можда помажете овој планети да преживи …“.

Давид Албахари (2004)

„… Сајам књига представља једно дивно средишно место на којем могу само да сретнем писце које познајем и да видим, прегледам и упознам се са целокупном домаћом продукцијом. Дакле, Сајам књига је најдивније време за мене у Београду.“

А да се неговање културе читање не завршава са последњим даном сајма, потрудили су се неки од наших ученика и васпитача, који вам препоручују књиге по свом укусу и избору, а ви их можете  BOOK-ирати са предстојеће хладне дане, јер „Књига је да се чита и готова ствар!“

Васпитачи препоручују:

„Тешко је препоручити само једну књигу и одабрати само једног писца, али уколико желите да прочитате нешто у једном даху, да вас прича увуче и освоји, да вас однесе у неко друго време и покаже један сасвим фантастичан свет књига – препорука је роман „Сенка ветра“, Карлоса Р. Сафона. Замислите да се нађете у лавиринту ходника и полица препуних књига, у кошници протканој тунелима и степеништима, да шетате џиновском библиотеком у којој почивају све заборављене књиге. У свакој од тих књига живи душа оног ко ју је написао, али и оних који су је прочитали и са њоме се саживели. У том светилишту остављених, заборављених књига свако ко први пут долази може да изаберете само једну књигу и та ће књига бити његова, о њој ће се старати и трудити се даостане да живи. Једну посебну књигу је одабрао и Данијел, дечак чија је прича овде испричана. Књига носи име „Сенка ветра“, и њени јунаци не желе да буду зборављени. Уколико преживите ову причу и желите да останете у магичном свету заборављених књига, прочитајте и „Марину“ и „Игру анђела“. После тога сматрам да ћете бити озбиљно увучени у свет читања и маштања” – Сузана Николић, васпитач у РЈ „Карађорђе“.

„Доктор Живаго – Изузетан класик руског писца Бориса Пастернака, који је за ово дело добио Нобелову награду. Занимљива је чињеница да награду није примио због страха од реакције тадашњег тоталитарног режима који је владао у Русији. Писац описује свој животни пут, кроз живот другог човека. Писац у исто време обрађује филозофске теме – живот и смрт, љубав, питања религије и улоге револуције у судбини човека. У центру збивања романа је доктор и песник Јуриј Живаго. По овом роману је снимљен и истоимени холивудски филм, где доктора игра чувени Омар Шариф“ – Александар Племић, васпитач у РЈ „Петар Драпшин“.

„За љубитеље источњачке филозофије живота и ума, са примесама јога и учења о будизму, препоручујем књигу „Карма“, коју је написао Садгуру. За ученике који би упловили у свет мистерије и тајни нашег и светског научника Николе Тесле препоручујем „Теслину пошиљку“ Вање Булића”- Весна Морачић, васпитач у РЈ „Стеван Чоловић“.

 „Ако волите епску фантастику. Свидео вам се „Господар прстенова“, онда топло препоручујем серијал „Косингас“ Александра Тешића. Фантастичан микс епске фантастике, словенске митологије и бајки, старих обичаја и још старијих веровања помешани са стварним историјским ликовима пре, за време и после Боја на Косову. Својом динамиком, заплетима, акцијама и радњом, држаће вам пажњу до самог краја у вечитој борби добра и зла!“ – Јована Јелић, васпитач у РЈ „Алекса Дејовић“.

„Препоручујем књигу „Ништа није смешно“ – Бојана Љубеновића. „Ништа није смешно, али морамо се смејати“, – каже аутор кратких сатиричних прича. Нашу свакодневицу и невеселу стварност приказује кроз хумор и ведрину, изазива смех кроз сузе’’ – Александрија Караичић, васпитач РЈ „Змај’’.

Наша главна библиотекарка проф. Мирјана Митић, на основу најтраженијих наслова у библиотекама наших радних јединица, предложила је следеће наслове, који вам могу бити препорука за читање: Т. Шевалије „Нови ученик“; Џ. Остин „Гордост и предрасуда“; Г. Мусо „Седам година касније“; С. Кинг „Гробље кућних љубимаца“ и „Зелена миља“; Х. Хосеини „Хиљаду чудесних сунаца“; Н. Спаркс „Бележница“; Х. Ли „Убити птицу ругалицу“ и К. Р. Сафон „Марина“.

 Ваше препоруке:

„Од многих писаца чије сам књиге прочитала, и од уопште много књига које сам прочитала волела бих истаћи писца Николу Ђокића. Када је Никола у питању тешко је одабрати се за једну од његових књига јер све су подједнако психолошки тешке. Николине књиге помажу људима који прелазе кроз тешке периоде, кроз јаке и велике губитке али вас толико и јачају. Његове књиге су на мене оставиле највећи утисак јер колико год да су ми у неком виду помогле, толико сам се осетила и лосе читајући их. Издвојила бих његову књигу „Све што сам прећутао“ која је била моја прва прочитана његова књига. Погледавши само корице, књига оставља утисак. А већ у првој реченици упадате дубоко у њу. Волела бих када би више људи сазнало за Николу и његове књиге јер верујем да би им помогле, али и да би им се свиделе. Никола је, по мом личном мишљењу, велико чудо од писца, нема свако такав начин писања – толико јако показивање емоција. Читајући књигу саосећате са њим, толико јако можете осетити бол с којим се он носио, или бар можете се присетити свог бола у тим тренуцима. Иако нису толико срећне и веселе књиге, мени су и даље лепше од свих осталих јер имају у себи оно што већина данашњих књига нема. Искрену емоцију и бол” – Ковачевић Александра, РЈ „С.Чоловић”.

„Давид Албахари – Мамац. Ова књига има посебно место у скромној кућној библиотеци мог дома, јер говори пре свега о породици, трагедији, губитку и нашој историји. Давид Албахари у роману „Мамац” прича о мајци која је стуб његове породице, суочава се с трагичним губицима, под ударом историјских догађаја која су тежила да је униште, она успева у ономе што писац никада није успео – да живи живот и ужива у њему, али да увек буде спреман на препреке које он доноси. Роман је награђен Ниновом наградом и преведен на шеснаест језика.“ – Милица Влајковић, РЈ „П. Драпшин“

„Препоручујем књигу „The perks of being a wallflower“ зато сто приказује одрастање и пубертет реалније и из неког потпуно другачијег угла у односу на оно што смо навикли“ – Марта Димитријевић, РЈ „П. Драпшин“.

„Као неко ко и сама пише поезију, не могу се одлучити за поједино име или назив збирке коју бих препоручила. Својим вршњацима препоручујем читање поезије по сопственом сензибилитету, можда ћете једино тако препознати или упознати сопствене емоције….“ – Лидија Лазић, РЈ „А. Дејовић“.

„Царство вампира“ Дзеј Кристоф – Епска прича о борби измешу таме и светла, човечанства и митских бића испреплетана мотивима вере, наде, пријатељства и љубави „Победници“ Фредерик Бакман – Емотивна прича надахнута мотивом породице и љубави натера нас да се запитамо шта је то заправо породица и које ствари треба да приоризујемо у свом животу. „Ватра и крв“ Џорџ Р. Р. Мартин – Дело из пера, по мом мишљењу, једног од највећих писаца епске фантастике, даје осврт на догађаје који су се дешавали 300 година пре догађаја описаних у маестралној „Игри престола“. Ова књига даје нам поглед на слоене и замршене сплетке и друг проблеме које могу да снађу једну владарску породицу. Ово је савршена књига  за Вас уколико сте љубитељ змајева, али и епске фантастике уопште. „Хобит“ Толкин – Безвременска прича о Хобиту који одлази у непознати свет и напушта своју зону комфора. Кроз лик Билбоа Багинса из Округа сви сазревамо и схватамо да треба да се мењамо и суочимо са светом. Као што Гандалф каже : „Свет није у књигама и мапама, Билбо, већ тамо напољу“ – Милан Томић, РЈ „Карађорђе“.

„Роман „Романова“ говори о историји руске породице Романов. Главни лик је принцеза Анастасија Романова за коју се везује прича да је преживела стрељање целе царске породице 17. јула 1918. На самом крају сазнаћете шокантну истину о њеној судбини. Препоручујем је јер говори о другачијој историјској судбини принцезе Анастасије Романове“ – Јована Милосављевић, РЈ „Змај’’.

За искрене љубитеље књига не постоји крај, већ почетак новог поглавља.

У међувремену читајте, маштајте, путујте, развијајте се са књигама и уз књиге!

Марина Радовић, васпитач РЈ „Карађорђе’’,

Јована Јелић, васпитач РЈ „Алекса Дејовић’’