Шетњу смо започели код Библиотеке града Београда, градске и највеће позајмне библиотеке у Србији. Затим смо пошли ка Калемегдану, највећем београдском парку.
Застали смо поред Споменика захвалности Француској који је постављен у знак пријатељства, узајамне помоћи и сарадње Србије и Француске током Првог светског рата. Дело је једног од најзначајнијих југословенских скулптора, Ивана Мештровића.
Прошли смо главним улазом у Горњи град где се налази капија са Сахат кулом, што је препознатљив детаљ у турским чаршијама, док се у тврђавама јавља сасвим ретко. По томе се сматра неуобичајеним примером. Подигнута је средином 18. века.
Римски бунар, који заправо није римски, следећа је знаменитост коју смо посетили. Такође, изграђен је у 18. веку како би снабдевао водом аустријску војску у случају опсаде Београдске тврђаве. Дубок је 51 метар и има два узана степеништа једно за силазак, друго за излазак и изношење воде на површину.
Војни бункер један од више стотина бункера изграђених почетком 50-их година 20.века као строго чувна тајна у време резолуције Инфомбироа.
Најлепшу позицију са погледом на ушће Саве у Дунав и бескрајну равницу у продужетку, свакако заузима Победник, симбол победе српске војске у Првом светском рату. То је најпопуларнији београдски споменик који дневно посети више од 5 хиљада туриста, такође дело вајара Ивана Мештровића.
Небојшина кула се налази у Доњем граду, а име је добила негацијом глагола бојати се, што значи да се не боји непријатеља и да је неосвојива. Легенда каже да су Турци заробљеницима које су доводили у кулу говорили „Не бој се…“
Ту је и Стамбол капија чије име говори да сте на путу за Истанбул, а кад пођете назад из Истанбула, пролазите кроз Београдску капију.
Још много интересантних и занимљивих чињеница, догађаја и прича о историји Београда, ратова, освајача и ослободилаца, чули смо од нашег водича која нас је провела кроз овај својеврстан музеј историје Београда.
05.10.2021.
Земун
Александрија Караичић, проф. франц. језика
РЈ „Змај”