СРЕТЕЊСКИ УСТАВ

15. фебруар је један од најзначајнијих датума за историју Срба, будучи да се њиме обележава Дан државности и Дан уставности, а пада и на црквени празник Сретење Господње. Устав Књажества Србије, познат као Сретењски устав, први је устав у Кнежевини Србији који је донет у Крагујевцу 1835. године и један је од најмодернијих тог времена. Његов творац  је Димитрије Давидовић.

Овим уставом је извршена подела власти на законодавну, извршну и судску, што се и данас сматра стандардом деморактије и уставности. Власт чине кнез, државни совјет и народна скупштина. У данашње време, ова подела одговарала би председнику, влади и народној скупштини. Уставом је одређено да кнез и државни совјет деле извршну власт.

 

 

Прокламована су права и слободе грађана, као што су:

  • неприкосновеност личности,
  • независност судства и право на законито суђење,
  • слобода кретања и настањивања,
  • неповредивост стана,
  • право на избор занимања,
  • равноправност грађана без обзира на веру и националност.

 

Уставом су укинути ропство и феудални односи. Иако га је донела Велика народна скупштина и заклетвом потврдио кнез Милош Обреновић, устав је суспендован након свега 43 дана под притиском великих феудалних сила: Турске, Русије и Аустрије, а његов творац је истеран из службе.

Седнице скупштине почињале су и завршавале се молитвом, а отварао их је кнез својим говором. Број посланика је варирао у зависности од самих седница. Икао је кнез Михаило Обреновић преместио престоницу у Београд, скупштине се све до 1880. године одржавају у Крагујевцу.

 

 

Сретењски устав – први устав у историји Србије, и на простору бивше Југославије, кратко је трајао, али је био један од модернијих, демократскијих и либералнијих устава свог доба и представљао је најисточнији одблесак Француске револуције.

Дан државности Србије, 15. фебруар, славио се до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, да би у Србији, одлуком Скупштине Србије, поново почео да се слави 2002. године.

Тим поводом, на историјској секцији са ученицима нашег дома подсетили смо се значаја овог датума, а ученице су урадиле и пано.

Јелена Шејић, васпитач

РЈ „Алекса Дејовић“

X