Доминација „Стевана Чоловића“
Сада већ традиционално, Светосавски турнир у малом фудбалу одржан је у спортском балону Корн. У односу на претходне турнире, остаће запамћен и по масовности када је у питању била конкуренција код девојчица, али и по још једној доминацији ученика из радне јединице „Стеван Чоловић“ који су на убедљив начин освојили турнир, победивши у финалу колеге из „Змаја“ са 5:2.
Чак три радне јдинице довеле су на турнир комплетне екипе у женској конкуренцији, а због жеље да све учеснице буду испоштоване направљена је и четврта, комбинована екипа. „Змај“ је у својим редовима имао две ученице које се активно баве фудбалом што је, током турнира, направило и кључну разлику на терену. У резултатском смислу, оне нису имале равноправног такмаца, међутим у погледу жеље, испољеног ентузијазма и такмичарског набоја, аплаузе су заслужиле и девојчице из „Алексе Дејовића“ као и „Карађорђа“. Виђено је доста занимљивих потеза, лепих голова, али и комичних сцена које су и од стране публике, као и самих играчица прихваћене на духовит и симпатичан начин. Дуел „Дејовића“ и „Карађорђа“ испоставио се и као најзанимљивији, с обзиром на то да је „Карађорђе“ у два наврата водио, а да је највећи ривал са Звездаре успевао да поравна резултат и да на крају слави после пенал серијe, што се испоставило довољним за друго место на турниру. На крају, „Змај“ је наставио са доминацијом у женској конкуренцији, док је, очекивано, већа компетитивност била виђена у наставку турнира.
Због непарног броја учесника у мушкој конкуренцији „Алекса Дејовић“ и „Петар Драпшин“ одиграли су једини четвртфинални сусрет. Смена генерација, велики број првака, самим тим и мањак такмичарског искуства утицали су на то да „Милионери са Дорћола“ у већем делу утакмице буду у подређеном положају. Коначиних 2:0 није дочарало прави однос снага на терену, с обзиром на то да су „Хајдуковци“ имали далеко већи број изгледних прилика. Голман „Драпишина“ имао је неколико бравура на свом голу, таквих минијатура због којих је био награђен и аплаузима са фино попуњених трибина.
Полуфинални дуел између „Чоловића“ и „Карађорђа“ (3:1) негде је наговестио да су ученици из Хумске и ове сезоне, са апекта тимске игре и уиграности, знатно испред конкуренције. Сва четворица из стартне поставе тренирају фудбал у истом клубу, због чега су имали немерљиву предност у односу на конкуренцију. Упркос томе, „Карађорђе“ је током већег дела утакмице, поготово у првом полувремену, био равноправан такмац. Захваљујући нарочито фудбалски надареном ученику Станку Анастасијевићу успевао је да у више наврата угрози противнички голмана Уроша и натера га да добро загреје дланове. Ипак, како је време пролазило, Петрeњ, Недељковић и Поповић наметали су висок ритам оличен у кратким пасовима, брзим додавањима и заменама места на терену што је доводило до тога да противничка одбрана постаје све порознија. Недељковић се показао нарочито умешним у игри један на један, у неколико наврата извео је изузетно лепе дриблинге, веома корисне по тим, с обзиром на то да је њима стварао вишак и креирао гол шансе.
У другом полуфиналу састали су се стари знанци. Последњих година, „Змај“ и „Алекса Дејовић“ редовно се надмећу на турниру, а традиција је испоштована и ове школске године. Упркос томе што су обе радне јединице током лета доживеле делимичну или потпуну смену генерација, „Земунци“ су успели да сачувају нуклеус тима и да захваљујући Лазару Војновићу, Милошу Павићевићу и Дамиру Ружићу направе кључну превагу на терену. Рано примљени гол приморао је „Хајдуковце“ да промене првобитан план, заиграју нешто отвореније и тако омогуће ривалу да из транзиције долази до прилике за погодак. Физички снажнији, искуснији али и технички поткованији, ученици из „Змаја“ на крају су забележили рутинску победу (3:0).
Меч за треће место био је прилика да „Дејовић“ шансу укаже играчима са мањом минутажом и улогом што се рефлектовало на коначан резултат. „Карађорђе“ је славио са убељивих 9:2, а меч је послужио ученицима и да увиде колико је важно бити физички спреман, односно да је много битније од минутаже и улоге, да свако припомогне у грађењу тимског духа и колективне хемије у екипи.
У репризи прошлогодишњег финала није била виђена очекивана драма. Резултатске неизвесности готово да и није било, с обзиром на то да је екипа из Хумске повела у раној фази меча, тачније подебљала вођство, вешто користећи чињеницу да је била уигранија, са технички веома поткованим и брзим играчима који су имали јасно подељене улоге. Лазар Војновић, најбољи појединац у „Змају“, није имао свој дан, тачније, Недељковић, Петрин и саиграчи одлично су га чували, удвајали, усмеравали у леву страну. Тек на моменте „Земунци“ су успевали да угрозе ривалског голмана, међутим сво време је било јасно да ће пехар завршити у витринама радне јединице „Стеван Чоловић“.
Н. Марковић
Коначан пласман
Дечаци:
- „Стеван Чоловић“
- „Змај“
- „Карађорђе“
Девојчице:
- „Змај“
- „Алекса Дејовић“
- „Карађорђе“
