ЛЕГАТИ У КУЛТУРИ БЕОГРАДА
Легати у култури Београда су поклони и заоставштине у облику историјско уметничких предмета новца или друге имовине коју су тестаментом остављала одређена лица бројним установама у Београду на чување или употребу. Од настанка српске државе крајем 12. века до данас непрекидно је постојао веома различит облик и намена материjалних и културних задужбина – легата. Њихов развој схватамо не само као акт доброчинства према сопственом народу већ у исто време – и сведочанства о друштвеном и политичком присуству дародаваца, као очигледан показатељ њиховог личног афинитета и уметничког схватања. Полазећи од ових начела, легати у Београду настали су као саставни део задужбинарске традиције српског народа, нарочито током 19. века, када су легати били незаобилазан чинилац утемељења и развоја српске културе у тек новооснованој држави након вишевековног ропства под Османлијама. У 20. веку овај вид културног доброчинство не само да се наставио, већ се све више ширио тако да су нпр. 1983. године у Београду основане посебне збирке на основу око 150 легата.
СПОМЕН МУЗЕЈ ИВА АНДРИЋА
Спомен-музеј Ива Андрића се налази у саставу Музеја града Београда и отворен је 1976. године у стану на Андрићевом венцу 8, у коме је писац живео са супругом Милицом Бабић од 1958. године. Музеј одржава Задужбина Ива Андрића.
Излазећи из зграде број осам на венцу који носи Андрићево име, поглед ће вам се сигурно задржати на златним словима испод његове статуе: „Отишао сам. Иза мене је остало све што су људи рекли, као прамичак магле који се губи. А све што су урадили, понео сам на длану једне руке.“
Сачувани су аутентични распоред и изглед улазног хола, салона и Андрићеве радне собе, а некадашње две спаваће собе преуређене су у изложбени простор где је отворена стална поставка која разноврсним експонатима представља Андрићев животни пут и маркантне тачке његове стваралачке биографије. Поред репрезентативних докумената (индекси, пасоши, плакете, дипломе, Нобелова плакета и медаља, Вукова награда, почасни докторати) и фотографија, у изложбеној поставци могу се видети и оригинални рукописи Андрићевих дела, писма, издања његових књига на разним језицима, као и неки пишчеви лични предмети.
Музејска поставка
Стамбени простор површине 144 м² условно је подељен на три целине – аутентични простор, који обухвата улазни хол, салон и Андрићеву радну собу, и изложбени простор музејске поставке добијен адаптирањем две спаваће собе. Посебну целину чине радне канцеларије кустоса и водича и музејски депои, који су смештени у адаптиран простор некадашњих помоћних просторија – кухиње, девојачке собе, купатила и дегажмана.
Интегрални синопсис поставке могао би, условно, бити подељен у неколико тематских целина: рођење и школовање 1894-1919; године дипломатије 1920-1941; ратне године 1941-1945; књижевни рад 1912-1975; приватна преписка, сусрети и пријатељства; културно-уметничка ангажованост 1945-1975; Нобелова награда 1961; признања и одликовања.
Радна соба
Простор у којем је Андрић водио свој најличнији, најскровитији живот, представља свакако и најзанимљивији део музеја. Због осетљивости материјала који је изложен у отвореном ентеријеру собе, у њу се не улази дубље од улазних врата. Ентеријером доминира библиотека, смештена на три зида, на отвореним полицама и у угаону застакљену полицу. Секретер израђен у стилу аустријског класицизма с почетка ХIX века, стојећи пулт Луј XVI и писаћи сто од пуне храстовине у стилу неоренесансе, на коме су налив-перо и отворена свеска са Андрићевим рукописом, симболизују атмосферу стварања, читања, бележења и посвећености књижевном раду.
Андрићева лична библиотека која се највећим делом налази у радном кабинету, садржи 4502 књиге, музеолошки је обрађена и библиотечки описана. У току је обиман посао преношења Андрићевих маргиналија и прибелешки у електронску форму. Ова грађа се уноси у базу података и биће могуће претраживање према различитим критеријумима.
Музеолошка прича се одвија у хронолошкој равни, и гранајући се у неколико праваца синтетише личност Андрића и као писца, и као дипломате, грађанина Београда, друштвено ангажованог уметника, добитника највећих домаћих и европских признања, али и као човека у тренуцима одмора са супругом и пријатељима.
Музеј Ива Андрића у Београду
Ксенија Бурзан
Уредник културног програма