ДОМ ЈЕВРЕМА ГРУЈИЋА
Дом Јеврема Грујића је споменик културе од високог значаја, прва зграда заштићена од стране Завода за заштиту споменика културе града Београда, 1961. године и једина чланица Европског удружења историјских кућа. Кућу је у духу француског необарока и неоренесансе, подигао истакнути српски државник и дипломата, предводник модерне Србије, Јеврем Грујић, 1896. године.
Током 19. и 20. века, у салонима овог здања, организовани су раскошни градски балови на којима се окупљала друштвена елита, као и дипломатски скупови на којима се одлучивало о будућности младе српске државе. Данас, овај приватни градски музеј открива начин живота и јединствену уметничку колекцију, једне од најчувенијих дипломатских породица у Србији.
У Дому Јеврема Грујића је 1912. тајно потписан савез са Бугарском.После Великог рата у зграду је смештено Белгијско посланство.У данима борби за ослобођење Београда, октобра 1941, овде је била смештена партизанска болница.На овој адреси, 1967. отворена је и прва дискотека у Београду.
У кући је и вероватно најлепше огледало у Србији, Рокај стила, из 1775.
Најстарија вредност у Дому Грујића је икона Јована Крститеља из XVIII века са којом је Мирка, кћер Јеврема Грујића, прешла Албанију.
У збирци оружја из српских устанака су и пушке Хајдук Вељка и Танаска Рајића.
Гости дома били су Јован Цвијић, Симо Матавуљ, Јован Скерлић, Паја Јовановић, Милан Ракић, Стеван Тодоровић, Урош Предић и многи други.
https://youtu.be/RMQl3hewhUI
ДОМ ПОРОДИЦЕ ПАВЛОВИЋ
Дом породице Павловић се налази у Београду, у улици Господар Јевремовој 39 и представља непокретно културно добро као споменик културе.
Кућа је подигнута 1882. године као приземна породична кућа Косте Ст. Павловића, тадашњег начелника Министарства унутрашњих послова и бившег управника нишке вароши по ослобођењу од Турака. Пре изградње, Коста Павловић заједно са професором Љубом Ковачевић и генералом Јованом Мишковићем (потоњи председници Српске краљевске академије) купује плацеве у низу, на дунавској падини. До данас је сачуване ,,сведоџбе“ тадашњег градоначелника Ж. М. Блазнавца о куповини плацева.
Познати чланови породице Павловић који су својим радом и друштевним залагањима обележили културни и политички живот Србије били су Коста Ст. Павловић, градоначелник Ниша, његова жена Анка, оснивач и први председник Женског друштва у Нишу; њихов син Стеван Павловић, правник и дипломата, помоћник министра спољних послова, носилац звезде Легије части, председник Друштва пријатеља Француске; унук Коста Павловић, дипломата и шеф кабинета председника владе Душана Симовића и Слободана Јовановића, књижевник и историчар; праунук Стеван К. Павловић, професор емеритус балканске историје на универзитету у Саутемптону и сарадник Краљевског историчарског друштва; унука Лепосава – Бела Павловић, академски сликар, професор француског језика, лектор и сарадник САНУ и доживотни председник „Ладе”; унук Доброслав – Бојко Павловић, проф. др арх. конзерватор, један од оснивача Друштва конзерватора у земљи, носилац ордена Св. Саве I реда.
Почетком двехиљадитих, у подруму Дома, отворен је Културни центар са сталном изложбеном поставком која представља богату збирку уметничких и етнолошких предмета и докумената шест генерација породице Павловић коју су чинили, и даље чине: дипломате, министри, правници, преводиоци и уметници. Збирка обухвата богату архиву, старе фотографије са посветама, дипломе, ордење и указе, признања, делове старе градске одеће, живописне ношње, архаично покућство и друге предмети из свакодневног живота 19. и прве половине 20. века.
Ксенија Бурзан
Уредник културног програма