ЗАДУЖБИНА БРАНКА ЋОПИЋА
Задужбину књижевника Бранка Ћопића (01.01.1915. – 26.03.1984.) при Српској академији наука и уметности (САНУ), чији је Бранко Ћопић био члан, основала је 1989. године пок. Богданка Илић Ћопић, супруга покојног академика. Задужбином управља Управни одбор у саставу чланова који су изабрани из реда Одељења језика и књижевности САНУ.
Радна соба Бранка Ћопића може се видети у виду сталне изложбене поставке у Палати САНУ у Кнез Михајловој 35.
Радна соба Бранка Ћопића
Када је Задужбина оснивана, имала се на уму племенита идеја награђивања писаца за дела високих уметничких домета, писаних и објављених на српском језику. Задужбина годишње додељује две награде: једну из области прозе и другу за истакнуто поетско дело.
ЛЕГАТ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ
У Народној библиотеци Србије, на галерији поред Одељења посебних фондова, налази се спомен-соба књижевника Милоша Црњанског (23.10. 1893. – 30.11.1977.).
Скромна је: обичан писаћи сто индустријског дизајна с почетка седамдесетих година прошлог века, обична столица с тапацираним седиштем, у десном углу стола мала лампа поцепаног абажура, у левом кожна мапа за папир и лупа, а на средини писаћа машина марке “Адлер”. На њој је Црњански написао сваку своју реч. Иза стола мала витрина, и библиотека са око 500 књига. На зиду су Аутопортрет Милоша Црњанског и велике фотографије његових познатих портрета. Мало даље испред стола, у стакленој изложбеној витрини, поређане су ситнице из живота Милоша Црњанског: његов фотоапарат марке “Icon” којим је и сада могуће фотографисати, лутка коју је правила Вида Црњански не би ли пребродили време оскудице у Лондону, модел по коме их је правила, споменар чије је корице украсила везом пишчева мајка и на чију је прву страну залепила праменчић синовљеве косе док је био дете, мала метална биста Дантеа, прибор за писање…
Ове приватне ствари Милоша Црњанског део су његовог Легата, који је тестаментарном вољом Виде Црњански 1979. године припао Народној библиотеци Србије. Пожелела је да Милош и даље живи у свом амбијенту, пожелела је да се направи спомен-соба.
Задужбина Милоша Црњанског налазила се у згради Удружења књижевника Србије, Француска улица 7. Улазна врата Задужбине су била у неосветљеном делу хола зграде, испод степеништа. Пут до собе у којој је Задужбина смештена води узаним мрачним ходником у коме се са десне стране налази тоалет зграде. Због тог тоалета улазна врата Задужбине су закључана и кад у њој има људи, па ако желите да уђете, морате куцањем на прозор из дворишта да замолите присутне да вас пусте. Соба у којој се налази Задужбина Црњанског има десетак квадратних метара. У њој је велики стари канцеларијски сто са столицама, компјутер, много пакета књига, један застакљени орман пун књига Милоша Црњанског, а на зидовима су репродукције његовог Аутопортрета, његовог портрета који је насликао Сава Шумановић, и иконе св. Стефана Штиљаревића у бакрорезу аутора Христифора Жефаревића, која је, како тврди Црњански у Сеобама, урађена по наруџби Вука Исаковича.
Београдско благо: Легат Милоша Црњанског
Од оснивања, Задужбина није имала своју адресу. Стан у коме су живели Милош и Видосава Црњански (садашња Макензијева 81 у Београду) није био њихов па га је узела Општина, и није искоришћен за чување успомене на његове станаре. Првих неколико година Задужбина је уживала гостопримство Народне библиотеке Србије, па Адвокатске канцеларије Микијељ-Јанковић, и у последње време – Удружења књижевника Србије.
Недавно, после пуне 32 године од оснивања Задужбина са именом Милоша Црњанског добила је свој кров над главом, две просторије у Дечанској 8.
Ксенија Бурзан
Уредник културног програма