У среду, 26. 05. 2021. године посетили смо Манакову кућу која је саграђена око 1830. године у Савамалској улици, на старом путу који је повезивао Варош-капију и стару београдску четврт Савамалу. Један од власника куће био је Манак Михаиловић, цинцарски досељеник из Македоније по коме је Манакова кућа добила име и задржала га до данас.
Кућа је саграђена у бондручној конструкцији и састоји се од подрума зиданог каменом, приземља и спрата. У приземљу су биле смештене кафана и пекара, а на спрату стамбени простор. Манакова кућа представља један од ретких сачуваних објеката стамбене источњачко-балканске архитектуре у Београду.
Средином педесетих година двадесетог века зграда је била руинирана и склона паду. Њено рушење је спречено, а Завод за заштиту споменика културе града Београда је извео рестаурацију и конзервацију. Радови су изведени наменски за смештај етнографске збирке Христифора Црниловића (1886-1963), сликара, једног од ретких истраживача и колекционара фолклорног наслеђа, који је за собом оставио значајну колекцију од 2600 предмета која представља својеврстан музеј народног стваралаштва.
Уговором о поклону збирке Христифора Црниловића граду Београду, обновљена Манакова кућа уступљена је на коришћење Етнографском музеју за смештај, чување и излагање поменуте збирке.
Данас се ту налазе и радионице за изучавање традиционалних заната и народне радиности – ручно ткање и керамику. Изложба ,,Народне ношње и накит централнобалканског подручја из XIX и првих деценија ХХ века“ приказује основне елементе Црниловићевог етнографско-истраживачког рада на терену, на основу чега су приказана три комплекса народних ношњи: шопски, моравски и вардарски.
Очувањем оваквог архитектонског споменика као својеврсног културног центра са изложбама које у оваквом амбијенту дочаравају дух старог Београда, кућа је добила музејску вредност и простор за едукацију. Данас, уз историјске изворе говори о развоју српског друштва, о томе како су се развијале стамбена архитектура и привреда тог времена, односно о континуитету развоја архитектуре Београда XIX века на Савској падини.
„За мене је обилазак Манакове куће била једна лепа авантура. Научила сам много тога о култури и традицији Србије, Косова и Метохије, и Македоније у периоду између два светска рата.“
Душица Костић, РЈ „Петар Драпшин“
„Обилазак Манакове куће ми је био изузетно занимљив, научила сам доста тога и сјајно се забавила.“
Душица Миловановић, РЈ „Петар Драпшин“
Реализатори:
Љиљана Дашић
Сања Дамјановић
РЈ „Петар Драпшин“