Сиднејска опера једна је од најпознатијих грађевина у Аустралији, али и у свету. Такође, она је једно од највећих архитектонских дела XX века. Управо због тога уврштена је 28. јуна 2007. године на листу UNESKO, која обухвата списак места светске баштине у Аустралији и Океанији. Сиднејска опера налази се у месту Бенелонг, у оквиру Сиднејске луке, близу Сиднејског лучког моста. Архитектонско решење овог прелепог објекта дело је Данског архитекте Јорна Утзона чији је пројекат за изградњу исте победио на међународном конкурсу. Сиднејску оперу званично је отворила 20. октобра 1973. краљица Елизабета II. Отварање је праћено ватрометом и извођењем Бетовенове Девете симфоније, а отварање су преносили најпознатији светски медији.
Опера у Сиднеју има разиграну кровну структуру, проткану групом овалних фрагмената покривених керамичким плочама, налик на крљушт рибе. Пројектована је тако да кров доминира над грађевином, док су зидови скоро невидљиви. Ова дворана има неколико сала, а на великој платформи око целог здања налазе се мали трови, терасе, видиковци са кафићима. Са тих места пружа се нестваран поглед на залив, мост, стара лучка складишта која су својевремено претворена у трговачки комплекс, па се стиче утисак да је Опера не само визуелно, него и по окупљању људи, веома битно градско језгро.
Сиднејска опера једна је од најпосећенијих концертних дворана на свету, са више од 1500 извођења и више од 1,2 милиона посетилаца сваке године. Она је склоп више институција: Аустралијске опере, Аустралијског балета, Сиднејског позоришта и Сиднејског симфонијског оркестра. Као таква спада у једну од највећих туристичких атракција у Аустралији, а годишње је посети 8 милиона људи. Оргуље које се налазе у концертној дворани Сиднејске опере прављене су 10. година и са својих 10154 цеви највеће су механичке оргуље на свету.
Погледајмо како изгледа Сиднејска опера и завиримо у сваки њен кутак:
Васпитач: Јелена Драгићевић