УЧЕНИЧКИ КУТАК / АКТИВНОСТИ / КОРИСНИ ЛИНКОВИ /// УОЧИ СВЕТСКОГ ДАНА ИЗАЗОВА 26. МАЈ – Интервју са Јованом Љубојом

Интервју са Јованом Љубојом ученицом из РЈ “Стеван Чоловић” је водила васпитачица Јована Недељковић.

  1. Када си и где почела да се бавиш стрељаштвом?

Стрељаштвом сам почела да се бавим у свом родном граду Горњем Милановцу, 2013. године. Тамо сам тренирала пет година – до краја основне школе, затим сам прешла у „Партизан“ у Београду, када сам прешла и у средњу школу.

  1. Зашто си се баш определила за овај спорт?

Искрено, не бих знала тачно да одговорим. Нисам ни знала да постоји тај спорт, то је мој тата тренирао и убедио ме је да то пробам. Свидео ми се када сам пробала, испоставило се да ми то и иде, заволела сам стрељаштво и наставила сам све више да се борим.

  1. Да ли можеш да нам приближиш како изгледају твоји тренинзи?

Спорт који тренирам је специфичан. Наизглед делује лако, али заправо нимало није. Нема никаквог физичког напора. Сви тренинзи и разне вежбе се своде на ојачавање психе – да би био јак психички и да би могао да поднесеш касније неке тешке тренутке, као што су велика такмичења. У сваком другом спорту ти имаш трему, у фудбалу изађеш и трчиш, али није као у овом спорту – „игра ти срце“. Када имам трему срце као да хоће да искочи тада буквално не видим мету. На пример, када ми тренер да одређени задатак за неку серију, тада се јави притисак, иако на слободним тренинзума не осећам ту врсту притиска.

Деси се да „пуцамо“ и класични тренинг, то је проба-меч, опалимо колико нама одговара, да се упуцамо и после крећемо меч. Меч се састоји од шест серија, свака серија има десет дијабола и то се све сведе у збир.

  1. Који су ти циљеви и амбиције?

Мени је циљ да не запоставим школу, иако бих волела да ми посао буде да одем на тренинг и да живим од тога. Увек имам план „бе“, а то је школа и сматрам да је она јако важна, а не нешто што је успутно, већ саставни део мог живота. Спремам папире за колеџ, за Америку, спремам енглески језик, радила сам већ неке тестове и то ми добро иде. Причала сам са учеником који је већ био у Америци и он ми је рекао да ће ми много значити успеси које сам већ постигла у спорту. Ако освојим сад медаљу на Европском првенству то ће ми много значити.

  1. Како се припремаш пред такмичење?

Имамо тренинге четири пута недељно, а дан пред такмичење одмарамо. Сад, конкретно, пред Европско првенство, тренер увек организује припреме репрезентације. До сада смо имали припреме три пута, имамо још једне. Месец дана пред Европско првенство  су јаки и напорни тренинзи и како се приближава такмичење интензитет тренинга се смањује. Мени тај темпо тренинга одговара: суботом је такмичење, понедељком и уторком се преморим на тренингу и у среду и четвртак ми је лаганији тренинг, затим у петак одморим и то се све тако лепо слегне, све дође на своје место.

  1. Да ли имаш времена за хоби и слободно време?

Хоби ми је то што тренирам са стране, идем у теретану, возим бициклу. Слободно време проводим са пријатељима, породицом и трудим се да надокнадим изгубљено.

  1. Које тренутке ћеш посебно памтити?

Био ми је леп тренутак, 2015. године, када сам била прва на школској олимпијади. То је био јако леп догађај, нису биле само школе из Србије, већ са читавог Балканског полуострва. Пролазе се разна такмичења: школско, општинско, републичко. Затим, три такмичарке представљају државу, била сам ја и још две девојчице. То је била серијска пушка, није био програм који сад пуцам, није то био светски програм, био је дечији програм. Тада сам ја тек кренула, две године сам тренирала. И да нисам била прва, баш је био упечатљив догађај, оставио ми је леп утисак и били смо први екипно.

И остало ми је у сећању 2017. година, када сам била проглашена спортистом године у свом родном граду.