На Литерарној секцији у РЈ “Змај” смо се забављали, а успут развијали креативност и лепо изражавање помоћу популарне друштвене игре Диксит.
Диксит је међу данас најпопуларнијим друштвеним играма из жанра „party game”, односно врсте игара где учествује већи број учесника. Врло је једноставна, брзо се игра, а гарантовано је да ћете се насмејати до суза. Понекад нисте ни свесни колико Ваша екипа са којом играте друштвене игре има бујну машту или има недостатак исте…
Када дође ред на вас, погледате шест карата које имате у рукама, одаберете једну (да нико не види) и опишете је причом. Опис може бити једна реч, реченица или комплетна краћа прича, све зависи од Вас и Ваше маште.
Након тога, сви остали играчи бирају карту из своје руке која најбоље одговара опису који је дао играч који је на потезу, и стављају је на гомилу тако да нико други не види коју су карту одабрали. Карте се измешају и окрену на средини стола.
Сада сви играчи требају да погоде која је карта коју је описао играч на потезу. Уколико нико не погоди, или сви погоде која је карта у питању, главном играчу се додељује 0 бодова, а сви остали добијају 2 бода. У осталим случајевима главни играч и сви остали који су погодили о којој карти је реч добијају 3 бода. Играчи који су успели својим картама да преваре друге играче, те су ови мислили да је њихова карта главна добијају 1 поен.
Игра се завршава када се обрну све карте или када неко од играча дође до 30 поена. У оба случаја онај са највише поена побеђује.
Ученице су кроз ову игру развијале културу усменог изражавања, слободно су износиле своје идеје и развијале креативност. Неке су откриле да су много маштовитије него што су мислиле, а нећемо претерати ако кажемо да су се фантастично провеле играјући је.
А онда је следио мало тежи задатак: задали смо им модификовану верзију игре која је подсећала на литерарни задатак: свако је извукао по 10 карата из шпила. А затим је изабрао једну која га највише инспирише и написао је кратку причу о њој или је испричао укратко. Свих својих 10 карата је открио и остали је требало да погађају о којој је карти испричана прича.
Ево неколико примера њихових прича:
„Ова прича има време трајања, за то време особа може да плеше, да се дружи, да буде сама, а она остаје ипак сама на крају у мраку и представља топлоту, али за себе саму на крају.“
Анђела Симић, слика „Свећа“
„Представља празнину, усамљеност, након усамљености долази размишљање, па се онда отвара ум, представља неисказаност, бесконачност и огледало душе.“
Викторија Јанковић , слика „Писаћа машина“
„Ради се о једној девојци која је седела на ливади и уживала у дану и онда је видела у даљини један призор који је њој био заправо чудан, али истовремен и леп. Видела је мајку која се одриче своје деце и пушта их да оду у свет где могу да пронађу своју срећу.“
Сташа Алавања, слика „Птице“
„У животу ту особу су пуно повређивали, њу су обузели и љутња и бес и постала је јако дволична особа. Веома је огорчена на живот јер је био јако суров према њој.“
Милица Радовановић, слика „Девојка“
„Обилазак света, неко ко уопште не воли да живи у једном месту већ воли да је стално у неком покрету.“
Милица, слика „Планета“
„Ограничени смо временом и због тога не обраћамо пуно пажње на друге, већ углавном сви данас гледају само на себе и труде се да максимално искористе сваку особу и због тога нису ту када другима требају, већ су само у пролазу и тако губе време.“
Милица Радовановић, слика „Људи на покретној траци“
„Представља борбу у животу, време које је потрошено за одређено улагање и труд и особе које то спутавају.“
Викторија Јанковић, слика „Змија међу котачима“
„Ова особа је увек расположена и весела, чак иако је стално повређују, она се труди да на то не обраћа пажњу.“
Анђела Савић, слика „Момак свира флауту док иза њега стоје ножеви“
Маријана Шешић, Исидора Обрадовић