Некадашње острво, данашње полуострво Ада Циганлија, настало је на четвртом километру реке Саве од њеног ушћа у Дунав. Неки хроничари назив овог острва проналазе у сложеници келтских речи синга (острво) и лиа (подводно земљиште), па се тако дошло до речи „сингалија“ од које ће у каснијој транскрипцији настати реч „циганлија“.
Ада је као ретко природно богатство била запажена још од времена Карађорђа и кнеза Милоша Обреновића, који је 1821. острво прогласио „беглуком“ односно државним добром, што је остало и данас. Највећи српски комедиограф, Бранислав Нушић, назвао је Аду „Водени цвет“ због њене лепоте и ту основао истоимене сатиричне новине. Од тада, па кроз деценије, Ада је магично привлачила уметнике и пустолове, који су очарани, на њој остајали, било као ствараоци или занесењаци.
Ада Циганлија је до данас очувала своја природна богатства, која чине динамичан екосистем и представљају својеврсну еколошку оазу недалеко од центра града. У природној симбиози флоре и фауне, острва, реке и језера, са особинама јединственог екосистема, створена је пријатна микроклима, различита од градске жеге. Још постоје делови „нетакнуте природе“ обрасли дивљом вегетацијом.
Формирање Савског језера је започето 1957. године, након што је Народни Одбор града Београда формирао Дирекцију за изградњу „Pекреативног центра Ада Циганлија“. Радови на уређивању Аде и њеном преграђивању су завршени 1967. године изградњом насипа са горње и доње стране рукавца, чиме је формирано Савско језеро. Највећи допринос изградњи насипа, крчењу растиња, нивелацији и уређењу острва су дале Oмладинске радне бригаде, које су на уређењу Аде и формирању насипа радиле више од 10 година. Финални изглед Савско језеро је добило 1978. године када је изграђена превлака на горњем насипу. Године 1989. настаје „Друштвено предузеће Ада Циганлија“ које 2000. године прераста у „Јавно предузеће Ада Циганлија“ за уређење, одржавање и коришћење простора Аде Циганлије. Данас, заједно са Адом Међицом, Савским језером и делом Макишког поља, Ада заузима површину од 800 хектара.
Савско језеро, које је дуго 4,2 километра и просечно широко 200 метара, са дубином између четири и шест метара, резервоар је пијаће воде Београдског водовода и спада у зону најстроже заштите водоизворишта од стратешког значаја за град Београд .Оно је повезано водопропусном браном на горњем насипу, са Таложником, мањим пречишћеним и ограђеним језером, које је такође у систему водоизворишта. Из Таложника се у Савско језеро непрестано убацује пречишћена вода, док се помоћу пумпи на доњем шпицу, из Језера избацује вода у Чукарички рукавац и даље у реку Саву, чиме је вештачки обезбеђена његова проточност и филтрација.
Потреба да се на Ади Циганлији уреди највећа градска плажа, учинила је да Савско језеро постане вишенаменско и мултифункционално. Користи се за спорт, рекреацију и активно провођење слободног времена посетилаца Аде Циганлије. На језеру је одржано на стотине државних, европских и светских првенстава у спортовима на води. Језеро окружује 7,7 км дуга осветљена шеталишна стаза, бициклистичка стаза и шљунковита плажа. Око њега се развио урбано – спортски амбијент, ушушкан у зеленило и травњаке.
Ада Циганлија из ваздуха
Савско језеро на Ади Циганлији са око 6км уређених плажа представља највеће отворено купалиште у Републици Србији, чија посета током летње купалишне сезоне достиже и 150.000 посетилаца на дневном нивоу. Плажe Савског језера су у целости уређене и опремљене неопходним инфрастуктурним објектима што их, у целини гледано, чини једним од највећих и најлепших купалишта на вештачким језерима у читавој Европи. Квалитет воде Савског језера је на изузетно високом нивоу, што доказују резултати мерења Градског завода за јавно здравље из Београда, чијих је 99,8% узорака током претходних 5 година показало да је квалитет воде језера у границама I и II категорије површинских вода, које задовољавају квалитет воде која може да се користи за пиће (уз претходни третман филтрацијом и дезинфекцијом), купање и рекреацију, наводњавање и индустријску употребу. Овај податак је поткрепљен чињеницом да су плаже Савског језера током претходних 10 година носилац највишег међународног признања за квалитет у туризму, заштиту животне средине и безбедност на купалишту „Плава застава“, које подразумева испуњавање изузетно строгих захтева значајних међународних чинилаца, а који се пре свега односе на највиши квалитет воде за купање и беспрекорну безбедност на купалишту.
Купалиште током сезоне купања обезбеђује високо обучена и у потпуности опремљена спасилачка служба, те не чуди податак да је Савско језеро, по званичним статистикама, једно од најбезбеднијих купалишта у Европи. Чиста и прозирна вода, уређене плаже и парковски амбијент у непосредној близини центра града чине купалиште на Савском језеру јединственом и незаобилазном локацијом како домаћих тако и страних посетилаца.
Купалиште на Макишкој страни Савског језера Аде Циганлије
Ада Циганлија је данас највећи спортско – рекреативно – културно – забавни центар у Београду, који у својој понуди садржи преко 50 отворених спортских игралишта (рукомет, фудбал, тенис, кошарка, бејзбол, рагби, голф, одбојка на песку…), адреналинске активности (банџи џамп, авантура парк, зип лајн, пејнтбол, аква ски, трака за скијање, роњење..), wellness програме (холистички центар, фитнес и спа садржаји), забавне програме и садржаје за најмлађе посетиоце (град на води, педалине, парк науке, вожње возићима, пикник простор, дечија игралишта…), рекреативне активности (трим парк, трим стазе, бициклизам, вожња ролера, мини голф, вежбање јоге…). Ада Циганлија је једини градски парк у целости доступан, уређен и прилагођен особама са посебним потребама. Центар за особе са инвалидитетом, кога чине мултифункционални објекат и вишенаменско спортско игралиште намењен је спорту и рекреацији особа са посебним потребама.
Угоститељску понуду Аде Циганлије чини више од 60 локала (ресторана, кафића), распоређених око језера и десетине сплавова – ресторана на Сави. Посебну чаролију доживљавају власници и посетиоци сплавова – кућица за одмор, којих је више од стотина дуж целе обале реке Саве. Угоститељски објекти на Ади Циганлији, нуде широку понуду током целе године, у виду најразноврснијих гастрономских чаролија, коктел мајсторија, организација свечаности, прослава, промоција, али и ноћних провода за свачији укус.
Годишње се на Ади Циганлији одржи преко 300 манифестација и промоција, а према незваничним статистикама, Аду Циганлију просечно у току године посети око четири милиона посетилаца, како домаћих, тако и туриста из иностранства.
На улазу на Аду Циганлију налази се паркинг простор за хиљаду возила, док је у Чукаричком рукавцу смештен зимовник за чамце – марина „Ада Циганлија“. У плану је чишћење и одмуљавање рукавца и изградња нове модерне марине, која ће задовољавати све тренутно важеће светске стандарде.
ТУРИЗАМ
СКУЛПТУРЕ
Ада Циганлија је кроз деценије магично привлачила уметнике, који су у њој проналазили свој креативни кутак и инспирацију за стварање својих уметничких дела. Велики број скулптура пронашло је своје место на Ади, а међу најпрепознатљивијима је „Камени град“, колекција камених скулптура на самом приласку језеру, дело вајара Ратка Вулановића.
Камени град
ТОПИЈАРНЕ СКУЛПТУРЕ
Топијарне скулптуре представљају уметност декоративног обликовања биљака. Иако су веома захтевне за одржавање, зелене скулптуре су један од најлепших украса у вртовима и парковима, а уједно и специфичан начин уметничког изражавања.
На Ади Циганлији су 2019. године постављене две топијарне скулптуре, као нови симболи и места која су постала омиљена за стварање лепих фотографија и успомена:
Топијарна слова, која сачињавају натпис Ада Циганлија, налазе се на самом уласку на Аду Циганлију из Радничке улице. Скулпптура дужине 17 метара представља адекватну добродошлицу посетиоцима у нашу зелено-цветну оазу.
Топијална слова-Ада
Цвет Аде и врабац су постављени код кружног тока. Цвет као званичан лого ЈП Ада Циганлија и врабац као симбол Београда, у јединственој целини, представљају нераскидиву везу флоре и фауне, главног обележја нашег излетишта.
Топијална скулптура-цвет Аде и врабац
АДА ПАНОРАМА
На Савском језеру, у непосредној близини улазне рампе, 2020. године, изграђенa је пешачко панорамска платформа.
Платформа се користи у склопу туристичке понуде ЈП Ада Циганлија, за посматрање и фотографисање, са погледом на Савско језеро и гејзир, једног од најупечатљивијих симбола Аде.
На осмоугаону платформу се долази са бициклистичке и пешачке стазе око Савског језера, преко пешачког моста.
Поред прелепог погледа, на платформи се налази натпис „Ада Циганлија“, што омогућава туристима да направе најлепше успомене са „Београдског мора“. Како је натпис осветљен, разгледнице са Аде се могу направити и у вечерњим часовима.
Ада панорама
МОМИН ПАРК
У знак сећања на великог уметника и заљубљеника у Аду Циганлију, Моме Капора, на Савском насипу код „Купатила Београд“, 2011. године постављен је стајаћи акт девојке висок четири метра, урађен према Момином цртежу. Скулптура „Дафне“ je од тада место за окупљање уметника и одржавање културних догађаја, попут традиционалног „Моминог круга“.
Момин парк
СПОМЕН ЧЕСМА „OРА“
Као подсетник на време настанка Аде Циганлије, на београдском излетишту је 2010. године пуштена у рад и обновљена Спомен чесма Омладинских радних акција.
Изградња “Београдског мора” започело је давне 1957. године, када је Народни одбор града Београда формирао Дирекцију за изградњу рекреативног центра Ада Циганлија, а Омладинске радне бригаде свакодневно су стрпљиво радиле на изградњи речног острва. Спомен-парк ће будуће генерације посетилаца Аде Циганлије подсећати на све оне вредне младе људе који су, својим радом и изузетним залагањем, Београду подарили његов најлепши бисер.
Спомен чесма „OРА“
Ада Циганлија
Ксенија Бурзан
Уредник културног програма