У раду са ученицима дома васпитачи планирају одређен број тема. Међутим, постоје догађаји и поводи који могу заинтересовати ученике, у вези којих постављају питања, износе своје ставове и размишљања. Да ли при томе постоје табу теме? Имајући у виду време у којем живимо – све их је мање. Пре би се могло рећи да не постоје непримерене теме, већ непримерени приступи разговору на поједине теме. Не треба се трудити да на свако питање дајемо и одговор. Некада је корисније упутити децу на адресе на којима могу добити релевантне информације.
Повремено појављивање непознате особе у непосредној близини нашег дома био је повод за разговор са ученицима. Ко је тај човек? Шта ради у напуштеној кући? Какве су његове намере? Да ли нас може угрозити? Тема је осетљива. Морамо деловати превентивно и оперативно. Што се тиче оперативних мера учинише то ефикасно припадници полиције. Нама остаје превенција. Читали смо повремено новинске чланке и сазнали да се у неком граду, а некада и у Београду, појављивао појединац који се обнаживао на јавним местима. Уследила би интервенција надлежних органа како се не би угрожавао јавни ред и мир. Сазнање да у непосредној близини дома имамо деликатну ситуацију, као и да ученици постављају конкретна питања у вези са тим, покренуло нас је да о овој теми разговарамо отворено.
Савремена друштва карактерише слобода личног понашања па је такав однос и према испољавању сексуалности. Истовремено, у сваком друштву би требало поћи од размишљања које су појаве природне, моралне и обичајно прихватљиве. Права појединаца не смеју угрожавати и права већине. У нашем случају су права ученика угрожена. Особа из комшилука по свом понашању спада у егзибиционисте.
У науци се егзибиционизам тумачи као настраност код које средишње место заузима сексуални нагон показивања за разлику од воајеризма код којег се задовољство тражи у гледању. Сексуални егзибиционизам је далеко чешћи код мушкараца и врло често је симптом неког већ постојећег поремећаја. Последица настране црте личности. Јавља се у зрелом добу а одвија на јавним местима, пред младим девојкама. Показивање охрабрује такве особе а истовремено има за циљ да застраши, затекне оне који гледају. Медицина и психологија овај феномен сматрају болешћу. Једна од присутних ученица рече да јој је сада јаснија разлика између егзибицонизма и воајеризма.
Искористили смо прилику да подсетимо на податак „да је одређен број жена у групи „латентних (прикривених) егзибициониста“ због намерног експонирања појединих делова тела ношењем тесне, кратке или провидне одеће, дубоких деколтеа и слично.“ Колико је таквих на нашој јавној сцени знате и сами.
Друштвене мреже је лако довести у контекст ове приче. „Некада је за егзибиционизам био потребан мантил а за воајеризам двоглед а данас је за обоје довољан лаптоп.“ Велики број људи несвесно приступа једној од ових група. Проблем је у нашој радозналости, у потреби да се завири у туђе двориште, да се сами покажемо или друге видимо. Учесници ријалити програма се планирано показују, али шта је са онима који тај програм гледају, и они задовољавају неке своје потребе. Са којим потребама постављамо фотографије на друштвене мреже, какав је избор и шта њима поручујемо? Какве фотографије других особа волимо да видимо? То је прича за посебну тему.
Ученицима је представљена исповест непознате девојке са форума: „док сам ишла у школу свако јутро нас је дочекивао неки манијак. Биле смо навикле на њега. Они су безопасни и плашљиви. Довољно је да им подвикнеш, одмах се спакују и беже. Обично бирају младе девојчице али немају жељу да нападну. Мислим да их не треба тући. Они нису опасни али лако ступају у контакт са децом јер често буду персонификација позитивне личности. Често су у питању старије особе па их деца гледају као на неког деку из краја.“
Имајући у виду искуство са „појавом“ у комшилуку и разговор на ову осетљиву тему са ученицима, заједно смо дошли до ставова који се могу сматрати препоруком за понашање у сличним ситуацијама.
Препорука
Уколико би у близини дома приметили особу која вам својим понашањем даје повода да је можемо сврстати у групу егзибициониста будите опрезни. Ускратите истој задовољство гледања, навуците завесу и склоните се са прозора. О појави сумњиве особе обавестите васпитаче. Не треба се према њима односити агресивно, не ступати у комуникацију нити размењивати погледе. Имајући у виду да се ради о особама које су настране није добро имати потпуно поверење у тезу да егзибиционисти нису агресивни. Њихова изненадна појава, поготово на блиском одстојању, може код појединаца да изазове стрес високог интензитета. У таквим ситуацијама поступци угроженог не могу да буду увек потпуно рационални. Има их и у јавном превозу. Обратите пажњу на неког ко вам је у превозу пришао непотребно близу. Не крећите се споредним улицама у којима је мало пролазника. Уколико се осетите угрожено не устручавајте се да тражите помоћ.
Васпитач Милоје Кнежевић