Наше Радне јединице су Међународни Дан жена обележиле свака на свој начин, тако да после прилога РЈ „Алекса Дејовић”, можете прочитати о још неколико знаменитих жена из наше историје и у прилогу РЈ „Стеван Чоловић”.
Кроз историју су прошле крупним корацима, остављајући за собом дубок и неизбрисив траг. Жене слободног духа које су, свака у својој области померале границе, борећи се са предрасудама, неразумевањем и ограничењима које је наметала средина и време у коме су живеле. Поводом 8. марта, Међународног дана жена, представљамо вам поједине знамените хероине које су дале посебно обележје историји и култури Србије.
Јелена Анжујска
Као супруга Уроша Немањића, била је једна од политички најутицајнијих жена и царица српске историје. Велики је и њен допринос српској владарској династији Немањић, јер је родила будуће краљеве Драгутина и Милутина, као и Стефана и ћерку Брнчу. Легенда о њеном првом сусрету са Урошем и пише историју романтике света. Како би одушевио своју будућу супругу, краљ Урош I је засадио јорговане километрима пута од приморја па све до престонице, дакле целим путем којим је Јелена Анжујска пролазила од силаска с брода на српско тле па до сусрета са Урошем I. Краљ је јоргованима оплеменио дивље пределе Србије, верује се, како би Јелену Анжујску подсетио на Провансу. Јелена Анжујска је свакако била жена испред свог времена, вредна све пажње коју јој је краљ указивао. Основала је прву женску племићку школу у Србији, организовала преписивање књига које је касније поклањала, а на свом двору у Брњацима на северу Метохије имала је библиотеку, као и посебну школу за сиромашне девојке. Њена најпознатија задужбина је чаробни манастир Градац, у коме је и сахрањена.
Милева Ајнштајн – прва математичарка Србије
Од 6 студената у групи, била је једина жена. Српска математичарка, супруга и сарадница Алберта Ајнштајна. Школовала се у Цириху, где је упознала Алберта Ајнштајна у којег се заљубила, и за ког се удала након низа бурних догађаја изазваних неслагањем Албертове породице са идејом о њиховом браку. Супружници су од студија делили научне идеје и сарађивали на радовима. Била је истакнут студент, тако да је добила асистента од ког је касније одустала јер Алберту исто место није понуђено због неслагања са професорима. Током целе научне каријере Милева је настојала да не засени Алберта. До краја живота остала је у његовој сенци, али не и у сенци историје науке. Брак који је почео као бајка завршио се за Милеву врло мучним разводом, након чега се Алберт Ајнштајн преселио у Америку.
Како је теорија релативитета зачета пре развода Алберта и Милеве, научна јавност је нагађала о њеној улози у научним достигнућима Алберта Ајнштајна. Нагађања су појачана након што је Ајнштајн добио Нобелову награду, коју је решио да поклони управо бившој супрузи. Научни допринос Милеве Марић остао је под велом нагађања, првенствено због тога што је своје заслуге увек настојала да сакрије. Ипак, остала је уписана у историји светске науке не само као супруга већ и као вероватно најближа сарадница једног од највећих умова у историји света.
Десанка Максимовић
Десанка Максимовић била је српска песникиња, професорка књижевности приповедач, романсијер, писац за децу, а повремено се бавила и превођењем, махом поезије са руског, словеначког, бугарског и француског језика и академик Српске академије наука и уметности. Објавила је око педесет књига поезије, песама и прозе за децу и омладину, приповедачке, романсијерске и путописне прозе. Своје прве песме је објавила 1920. године у часопису „Мисао“. Њена поезија је и љубавна и родољубива, и полетна, и младалачка, и озбиљна и осећајна. Неке од њених најпопуларнијих песама су: „Предосећање“, „Стрепња“, „Пролећна песма“, „Опомена“, „На бури“, „Тражим помиловање“ и „Покошена ливада“. Чувши за стрељање ђака у Крагујевцу 21. октобра 1941, песникиња је написала једну од својих најпознатијих песама „Крвава бајка“ – песму која сведочи о терору окупатора над недужним народом у Другом светском рату. Песма је објављена тек после рата.
Новинарска секција РЈ „Стеван Чоловић“
Милосављевић Милица – васпитач
Недељковић Јелена – васпитач