УЧЕНИЧКИ КУТАК / АКТИВНОСТИ У ДОМУ / КОРИСНИ ЛИНКОВИ /// Невена и Александра из РЈ „Алекса Дејовић” откривају нам делић наше богате баштине – манастир Пиносава

Делећи са нама, слике из шетње током сунчаних дана, Невена је послала фотографије оближњег манастира и језера, а њена другарица Александра, пожелела да напише оно што зна о настанку манастира.

Пошто Вам је Невена послала наше слике и слике нашег манастира, пожелела сам напишем оно што знам о његовој историји.

По предању наших старих, манастир се први пут помиње пред пад Смедерева, 1459. године, а сам Манастир Светог архангела Гаврила је саграђен око 1450. године. Налази се у селу Кусадак, недалеко од Смедеревске Паланке.

По неком предању манастир је саграђен пре Косовског боја и кажу да се овде окупила војска кнеза Лазара која се овде причестила и са кнезом отишла на Косово. Према званичним изворима манастир је саграђен неких 100 година касније. Ктитор манастира је девојка Пиносава, одакле и манастиру име „Пиносава”. Она је наследила велико имање свога оца са Косова, где су живеле рођене сестре Вукосава и Пиносава. Вукосава је саградила саборни храм у Смедереву који су касније Турци срушили, а Пиносава један мали манастир за монахе пустињске који су живели у шумама, скривајући се од честих налета и пљачки Турака који су тада били чести.

Прва црква је била брвнара срушена 1690. године за време велике Сеобе Срба, а по предању сви монаси су тада убијени. Манастир тако престаје да живи. Касније је обновљен, опет од дрвета, и прерастао је у парохијску цркву. Од 1690. године па све до почетка 21. века у њему није било монаха. Када су Турци напустили Србију, овде је направљен велики храм за девет околних села, негде између 1840 – 1847. године.

Према причи старих, Карађорђе је окупио своју војску са којом је кренуо да ослободи Смедерево. Литургија се вршила под отвореним небом, испод једног храста и, причешћени, војници су кренули у ослобађање града. Тај храст и даље постоји и познат као “Карађорђев храст.”

У манастиру се налазе гробови Вујице Вулићевића, Милоја Поповића Ђака и Ранка Мајсторовића

Ово сам чула од деде, често ми с поносом прича оно што је њему његов отац говорио и тако се предање очувало до данас. Надам се да ћу и ја тако причати својим унуцима J.

Александра Гајић I-6

Фармацеутско-физиотерапеутска школа

Невена Симић I-1

Грађевинска школа

X