Крсна слава је народно-црквени обичај и важан породични празник, повезан са даном одређеног хришћанског светитеља, када се укућани сећају својих предака који су прослављали истог светитеља. Карактеристична је само за српски народ и српску цркву. Највећи број породица слави Светог Николу (Никољдан) 19. децембра, Светог Ђорђа (Ђурђевдан) 6. маја и Светог Јована Крститеља (Јовањдан) 20. јануара.
Слава има симболику једне домаће, кућне литургије, породичног окупљања, породичне свете тајне и прослављање свеца као заштитника дома. Симболика крсне славе су славски колач, жито, свећа и вино. Славски колач има симболику тела Христовога, вино његове свете крви, а жито се кува као симболика његовог васкрсења. Свећа коју палимо приноси се уз већ набројано као жртва богу.
Свака породица одвојено слави свог свеца, а славски обичаји варирају у зависности од краја до краја. Свеца синови наслеђују од главе породице – обично оца, ћерке наслеђују славу само ако остану у кући, док удате жене славе мужевљеву славу. На свечани ручак или вечеру долазе рођаци и пријатељи, а храна на столу може бити посна или мрсна, у зависности од тога да ли је слава у време црквеног поста.
На дан Светог Николе носи се славски колач у цркву где ће уз молитву бити пресечен. Никољдан је празник посвећен Светом Николи, а обележава се 19. децембра у свим храмовима Српске православне цркве и у домовима православних верника. У читавом хришћанству се поштује као светитељ и чудотворац. Свети Никола је заштитник морепловаца, трговаца, стрелаца, деце, свих путника и студената по целом хришћанском свету. Још за време његовог живота сматрали су га светитељем. Призивали су га у помоћ при болестима, некој несрећи или немоћи. Хришћани верују да се он свима одазивао и да је свима помагао, а да је из његовог лица сијала светлост.
Свети Никола је једна од инспирација за Деда Мраза. Према предању, Никола је васкрсао троје деце, па се зато слави као заштитник деце. Празнује се као дечији празник по католичким земљама Европе, нарочито у Немачкој, Холандији и Белгији, али и у Словенији и Хрватској и многим другим земљама света.
Ове године славе се прослављају у специфичним околностима због епидемије корона вируса, уз препоруке струке: крсну славу требало би обележити уз поштовање свих епидемиолошких мера, у кругу породице и уз мањи број гостију, да се не треба љубити, да је обавезно прање руку, да људи у затвореном простору буду на прописаном одстојању, уз обавезно проветравање просторије. Свећа, кандило и тамјан треба стално да горе, јер емитују позитивне јоне и на неки начин стерилишу ваздух.
Подсетимо се да и вера налаже прославу у кругу породице. Ово може да буде прилика да се вратимо старим обичајима, да се слава слави са мањим бројем гостију, како бисмо се више и посветили једни другима. Славити славу и веровати у Бога значи чинити добро другим људима и сведочити љубав.
Свим суграђанима који славе славу Светог Николу желимо да је дуго славе у срећи, здрављу и весељу, окружени онима које воле.