Мисао на 8. март увек нас асоцира на руже, поклоне, честитке, јер то је дан када се женама посебно посвећује пажња. На жалост, већина људи не зна да је тај дан много више од букета цвећа и пар лепих, површних речи. Често људи знају да кажу да је сваки дан осми март, али није. Пре много година, неке храбре жене одлучиле су да прихвате последице и крену у борбу за своја права. Све ово, почело је протестом жена које су биле раднице у текстилној индустрији. Не можемо рећи да је ово њихов празник, јер је њихов протест угашен. По ко зна који пут, нису добиле оно што су тражиле, а све што су желеле је равноправност. Плате нису биле веће, трудничко боловање им није одобрено, а право гласа остало је само жеља и нада да ће једног дана бити могуће. Али, ипак су биле довољно моћне да покрену борбу коју и дан данас водимо. У моје име, у име моје сестре, мајке, баке, комшинице, пријатељице, у име свих нас, одлучиле су да стану на пут предрасудама. За нашу будућност, за будуће генерације, за све жене које тренутно живе и које ће се тек родити.
Да бисмо славили осми март, неопходно је да не заборавимо да све те борбе трају и дан данас. Због храбрих жена у прошлости данас је та борба лакша, живот нормалнији и бољи, али и даље траје. Много година касније, још увек се боримо за право на абортус, на борбу против насиља у породици, на равноправност.
Свака жена која је била спремна да да живот у прошлости за циљеве који су већи од њега самог, данас живи кроз нас. Кроз наше борбе, наше одлуке, кроз нашу рањивост и нашу храброст. Јер, тешко је живети као жена у мушком свету. Жене које су се родиле пре нас, босим стопалима су газиле преко трња како би поштеделе наша. И нису се жалиле. Радиле су то храбро, отмено, племенито, онако како раде жене и данас. Јер, оно што су оне урадиле за нас, ми данас радимо за неке друге жене у будућности.
Зато, сваку ружу, сваку леп реч, честитку и загрљај, треба поносно прихватити, због свих оних жена које су у прошлости сањале о овом дану, а оне најхрабрије га и оствариле – нама.
На крају, жена је жена. Да, лепо је бити нечија сестра, мајка, супруга, бака, тетка, стрина… али жена је прво своја, па тек нечија.
Ученици дома Змај су обележили Дан жена малом приредбом под називом „У сусрет Осмом марту“.
Приредба је отворена уводним говором у част жена и кратким прегледом овог празника, као и читањем поезије, а затим је свако од ученика на бини, изашао и рекао кратку реплику о женама. Све то је ишло уз музичку пратњу флауте, као и музичку нумеру „Жене и мушкарци“ од Булдожера. Приредба је завршена читањем рада ученице који представља оду свим женама, почаст њиховој снази, борбености и храбрости и закључена је хорским поздравом свим женама.
Нада Кековић, Јелена Драгићевић, Александрија Караичић, Исидора Обрадовић