Обележавање 20. марта као Дана без меса почело је 1985. године и од тада различита удружења за заштиту животиња, вегани, вегетеријанци и пријатељи животиња апелују на грађане да пређу на вегетеријанску исхрану. У прилог томе наводе се предности такве одлуке, пре свега боље здравље, спречавање многих болести као што су канцер, дијабетес, мождани и срчани удар. Такође, биљна исхрана подмлађује и чисти крвне судове, даје младалачку снагу и продужава живот. Осим тога, таквом исхраном смањује се загађење животне средине јер месна индустрија загађује атмосферу толико да изазива ефекат стаклене баште.
Преласком на вегетеријанство стекли бисмо навике које би спасиле не само нас већ и целу планету. Процењује се да један вегетеријанац спаси око 10000 животиња. Ипак, и поред свих ових тврдњи поставља се питање да ли је неопходно у потпуности избацити месо из исхране. Стручњаци кажу да је решење у балансираној исхрани – довољно је повремено прескочити и избацити месне оброке из исхране и већ тиме ћемо побољшати своје здравље а да при том и уштедимо новац и допринесемо заштити животне средине. Једино балансираним уносом воћа, поврћа, житарица али и меса чувамо своје здравље. Наиме, оно садржи протеине, минерале, витамине и масти које су неопходне за снабдевање тела аминокиселинама значајним за изградњу мишићног ткива и боље крвне слике.
Оно што нама преостаје јесте да испоштујемо барем тај дан и не конзумирамо месо а за остале дане у години да сагледамо обе стране и видимо шта је најбоље за нас и наше здравље.
Васпитач Миона Ерцег