На иницијативу Међународног позоришног института (ITI-International Theatre Institute), већ 59 година, широм света обележава се Светски дан позоришта, 27. март.
Први пут у Хелсинкију, а затим у Бечу на деветом (ITI) конгресу, јуна 1961. године, тадашњи председник Арви Кивимаа из Финске, предложио је да се прославља Светски дан позоришта. Његов предлог је прихваћен са одушевљењем. Од тада се сваког 27. марта (дан отварања Театра нација 1962. у Паризу) обележава Светски дан позоришта на различите начине.
На тај дан позоришта у свету, национални центри Међународног позоришног института и читава међународна позоришна заједница организује разне позоришне манифестације, од којих је најважнија традиционална међународна порука коју, на позив Међународног позоришног института, увек пише позоришна личност светског угледа.
Порука се преводи на више од 20 језика, чита пред десетинама хиљада гледалаца у позориштима, штампа и емитује у стотинама новина, часописа, радио и тв станица на свим континентима.
Прву поруку за Светски дан позоришта написао је Жан Кокто (Jean Cocteau) 1962.
За 2021. годину поруку за Светски дан позоришта написала је Хелен Мирен (Helen Mirren) позната „оскаровка”, енглеска позоришна, филмска и телевизијска глумица.
ПОРУКА ХЕЛЕН МИРЕН
„Ово је било веома тешко време за живе наступе и многи уметници, техничари и занатлије, мушкарци и жене мучили су се и борили у професији која је већ препуна несигурности.
Можда их је баш та, увек присутна несигурност учинила способнијима да виспреношћу и храброшћу преживе ову пандемију. Нихова машта се већ преточила у инвентивне, забавне и потресне начине комуникације, наравно великим делом захваљујући интернету…
Прелепа позоришна култура живеће све док нас буде овде. Креативни порив писаца, дизајнера, плесача, певача, глумаца, музичара, редитеља, никада неће бити угушен и у врло блиској будућности поново ће процветати новом енергијом и новим разумевањем света који сви делимо. Једва чекам!”
Хелен Мирен
Светски дан позоришта 2020. године прослављен је онлајн, а и ове године ће бити у хибридном формату, будући да позоришни живот још није обновљен у пуном обиму због пандемије коронавируса.
И славна глумица Хелен Мирен, ауторка овогодишње глобалне поруке поводом Светског дана позоришта, изразила је уверење да ће позоришни живот ускоро поново „процветати новом енергијом и новим разумевањем света који сви делимо”.
Поводом обележавања Светског дана позоришта, 27. марта 2020. годиине, сва позоришта у Београду, снимила су заједно међународну поруку под називом „Позориште као Светилиште“, коју је написао Шахид Недим драматург из Пакистана. Тог дана су сва наша и светска позоришта били једна велика, уједињена сцена.
Међутим због пандемије у свету није било могуће да порука буде прочитана пре почетка представе у свим позориштима, глумци београдских театара су се удружили и снимили видео у коме читају овај текст.
Ксенија Бурзан
Уредник културног програма
„Цео свет је позорница“
Светски дан позоришта обележава иницијативу Међународнг театарског института још од 1961. године. Сваког 27. марта на годишњицу отварања Театра нација у Паризу, организују се различите манифестације. Најзначајнија од њих је традиционална порука коју сваке године пише угледна личност из света позоришта, а која се преводи на многе језике, објављује се у новинама и емитује на радију и телевизији. Прошле године поруку је послао пакистански драматург Шахид Надим, а читали су је и наши познати глумци.
Богата позоришна традиција сеже у дубоку прошлост и своје почетке налази у ритуалним играма. Ритуали су били саставни део живта древног друштва из једноставног разлога. Живот у праисторији имао је несигурно упориште, да би се одржао извођене су различите церемоније призивања и прослављања које су понављане у прецизним интервалима. Први облици позоришта какво данас знамо обликовала је култура Старе Грчке. Племна су певала и играла у славу богова, посебно Диониса, бога плодности, вегетације и вина, како би се изразила захвалност због обнављања живота. Хорска песма у славу бога Диониса такозвани дитирамб имала је пресудну уогу за развој позоришта. Аристотелове идеје и теорија о јединству радње, времена и места биле су од пресудне важности за дефинисање позоришне и драмске уметности. Један од најзначајнијих драмских писаца античког доба Есхил транспоновао је древну митологју у драму и увео другог глумца проширивши тако могућности драме. Драму његвог наследника Софокла „Цар Едип“ Аристотел је сматрао моделом драме, а Едипа моделом јунака. Најтрагичнији од свих песника, како га је одредио Аристотел, Еурипид посебну пажњу дао je игри између протагоиста пре него хору који је свео на једну врсту коментара и тако додатно развио драмска достигнућа.
У српској кулури прва нововремена представа била је тзв. школска драма. У Сремским Карловцима, тадашњем културном и религијском средишту Срба, 1734. године изведена је „Траедокомедија“ Емануела Козачинског. Период школских представа код Срба траје до почетка 19. века, када почињу да се уобличавају професионална извођења. Представник нових позоришних струјања био је Јоаким Вујић који је носио титулу „оца српског позоришта“. Захваљујући Вујићевом залагању у Крагујевцу, тадашњој престоници, 15. 2. 1835. године отворен је „Књажевачко-сербски театар“. Овај театар се данас сматра најстаријим у Србији. Атанасије Николић 1841. године основао је Театар на Ђумруку или Ђумрукану, први театар у Београду. Зграда је заправо била магацин Царинарнице на Сави, а први глумци су били аматери. Сценографија је била скромна, састојала се од завеса и неколико предмета који су добјени на поклон, а костими су куповани на кредит. Прва изведена предтсава била је „Милош Обилић или Бој на Косову“ Јована Стерије Поповића, чије су представе најчешће биле на репертоару. Позориште је брзо престало са радом крајем августа 1842. за време буне уставобранитеља. Зграда Царинарнице срушена је приликом бомбардовања Београда 1941. године, а на њеном месту данас се налази Бетон хала.
Након тога, почетком 1863. године представе су извођене у дворани хотела „Српска круна“. Након гостовања Српског народног позоришта из Новог Сада и одгледане представе „Госпође и хусари“, одушевљени кнез Михаило Обреновић обећава да ће саградити зграду Народног позоришта у Београду. После убиства кнеза Михаила 1868. године Јован Ристић и Јован Гавриловић, намесници малолетног краља Милана Обреновића, подржали су идеју да се настави са изградњом позоришног здања. Убрзано је зидање зграде и основан је први стални глумачки ансамбл. Репертоар народног позоришта тог доба чинила су дела домаће драмске књижевности са снажно израженом националном основом у садржају и у језику. За првих неколико година постојања и у Београду су приказана дела свих значајнијих српских драматичара: Јована Стерије Поповића, Јована Суботића, Атанасија Николића, Ђуре Јакшића, Косте Трифковића. Такође, извођене су и класици европске драматургије као што су Шекспир, Молијер, Шилер, Иго, Гогољ и други.
Васпитач Марина Радовић
Светски дан позоришта обележава се 27. марта сваке године на иницијативу Међународног позоришног института. Овај дан, позоришта широм света прослављају организујући разне манифестације. Нажалост, због пандемије корона вируса данас, а и наредних дана нећемо имати прилику да чујемо громогласан аплауз у сали.
Позориште је институција где се људи окупљају, разговарају, то је место које наводи људе на размишљање и преиспитивање. Ту је да нас едукује, информише, забави, оплемени, да испуни наше слободно време на што квалитетнији начин. Позориште поставља питања, помера границе, представља одраз друштва и културну баштину своје земље. Оно не сме да буде и није доступно само одређеним слојевима друштва, већ свима.
У последњих годину дана већина активности је премештена у дигитално окружење, па тако и само позориште. Развој нових технологија и савремених начина комуникације омогућио нам је да гледамо представе из удобности своје фотеље. Један од начина конструктивног и креативног испуњавања слободног времена ученика у Дому биле су и посете позоришним представама и другим културним манифестацијама. Ове активности нам тренутно нису доступне, али било би лепо да се након учења и извршавања свих школских обавеза опустите и забавите уз неку онлајн представу.
На Интернету данас можете наћи низ различитих остварења. Ми вам препоручујемо представу Београдског драмског позоришта „Не играј на Енглезе“, коју су раније генерације наших домаца имале прилику да гледају, али избор је свакако на вама. Надамо да ће се ускоро створити услови да поново уживо видимо драге глумце на сцени и допринесемо стварању громогласног аплауза, а до тада, уживајте уз онлајн позоришне представе из свог дома.
Исидора Обрадовић и Маријана Шешић, РЈ „Змај“