Како би се истакао значај дрвећа за нашу планету и истакле бројне користи шумске вегетације, у свету се већ четрдесету годину заредом, сваког 21. марта, обележава Светски дан шума. На овај дан обележавају се и Дан дрвећа и Дан садње.
Шта представљају шуме нашој планети? – Оно што одржава живот / њена плућа.
Шуме су плућа која раде за човечанство на једном глобалном нивоу. Наиме, дрвеће удише оно што ми издишемо и издише оно што ми удишемо. Кроз своје листове удише угљен-диоксид, који је наш биолошки отпад, и издише кисеоник. Једно развијено дрво бора или неког другог сличног дрвета има површину листова која може да покрије од 40 до преко 120 ари земљишта кисеоником. Да нема дрвећа, наша атмосфера би постала отровна за нас и ту лежи главни значај шума за људе. Проблем настаје уколико се настави глобално загревање јер је утврђено да дрвеће спорије расте услед топлије климе, а директна последица тога је мање упијање угљен-диоксида, што ће засигурно мењати климу.
Има ли довољно шуме да би наша планета дисала нормално? – Шуме покривају преко 30% укупних копнених површина Земље, тј. простиру се на око 4 милијарде хектара. Република Србија спада у средње шумовите земље са просечном покривеношћу шумском вегетацијом, 29% своје укупне површине (око 3 милиона хектара). У шумама Србије, како преносе у Заводу за заштиту природе Србије, присутно је 49 врста дрвећа, од чега је 40 лишћарских, а девет четинарских. Шведска, Финска и Норвешка три су земље у Европи са највећим процентом копна под шумом, од којих само Шведска има више од 70% своје површине покривено шумском вегетацијом (око 30,5 милиона хектара). Република Суринам је 95% покривена шумом и као таква прва на листи најзеленијих земаља света.
Како повећати површину шумског покривача? – Стратегија пошумљавања постоји и наша земља је поставила циљ да се до 2050. године шумовитост подигне на 41,4%, па су пошумљавање, обнављање и поправљање квалитета постојећих шума постали приоритет. Природно обнављање је свакако најпожељније, а при пошумљавању приоритет се даје нашим аутохтоним врстама. Негу и сечу треба изводити тако да не штети функционисању шумског екосистема, а непланске сече треба строго кажњавати.
Последице сече шуме – Шуме су најсложенији копнени екосистеми на Земљи, а у њима, поред дрвећа, живи много других врста биљака, животиња, гљива и микроорганизама. Оне су сложени системи симбиозе свих њених станара, који попут људи живе на различитим спратовима, висинама, узајамно повезани и нераздвојиви. Тако у крошњама високог дрвећа живе врсте које се ретко, готово никада, не спуштају у ниже делове шуме – арбореални организми. Овај део шуме назива се спрат високог дрвећа. У нижим деловима је спрат жбунова, испод којег се развија спрат зељастих биљака, а уз саму површину тла живи група организама који чине приземни спрат, и на крају у самом земљишту живи много различитих организама, који изграђују подземне спратове. Уколико сечемо дрвеће, нарушавамо равнотежу једног сложеног екосистема и одговорни смо за губитак великог броја биљних и животињских врста чији је живот зависио од тог једног дрвета. Чистом сечом, за потребе изградње неких инфраструктурних објеката, нестају читаве шуме и њихов екосистем, остаје само тло, које без шумске влаге постаје ерозивно.
Како шуме утичу на наше здравље? – Истраживања потврђују да шетња шумом побољшава крвни притисак, повећава капацитет плућа и повољно утиче на имуни систем. Студије су показале да дуг и редован боравак у шуми повећава имуне ћелије за 40%. Свака шетња кроз шуму представља право купање у кисеонику. У Јапану је рођен појам шумско купање, а боравак у шуми може да позитивно утиче на наше здравље, умањи стрес и побољша памћење и концентрацију.
Шта ми можемо да учинимо за овај племенити организам? – Можемо да упознамо и сазнамо што више о шумама у свом окружењу, да поштујемо и чувамо природу (да не загађујемо околину), да живимо у складу са природом и уврстимо шетње и дуже боравке у шуми у нашу месечну рутину, и најважније – да се укључимо у неку од акција пошумљавања. У овом тренутку се спроводи акција „Засади дрво“ широм наше земље и свако од нас може да се прикључи. Сваки корак ка природи и брига за природу је уједно и брига за нас саме и наш живот, а природа нам враћа и даје много више.
Васпитач Сузана Николић
Избор видео материјала
Васпитач Јелена Недељковић
Светски дан вода слави воду и подиже свест о глобалној кризи са водом, а основни фокус обележавања је подршка постизању циља одрживог развоја (SDG) 6: вода и санитaрни услови за све до 2030. године.
Тема Светског дана вода 2021. је вредновање воде. Вредност воде је много већа од цене – вода има огромну и комплексну вредност за наша домаћинства, храну, културу, здравство, образовање, економију и интегритет нашег природног окружења. Ако превидимо било коју од ових вредности, ризикујемо да рђаво управљамо овим коначним, незаменљивим ресурсом. SDG 6 треба да обезбеди воду и канализацију за све. Без свеобухватног разумевања праве, вишедимензионалне вредности воде, нећемо моћи да заштитимо овај критични ресурс у корист свих.
Како људи вреднују воду и све врсте њене употребе? Одговор одређује како се њом управља и како је расподељујемо. Значај воде лежи у везама међу домаћинствима, културом, образовањем, економијом и интегритетом природе што нас окружује. Уколико превидимо било коју од тих вредности, ризикујемо да ћемо погрешно управљати овим ограниченим, незаменљивим ресурсом, поручују УН.
Како и колико је вода важна за ваш дом и породични живот, за живот, добробит и локално окружење? У домаћинствима, школама и на радним местима вода може значити здравље, хигијену, достојанство и продуктивност. На културним, верским и духовним местима вода може значити везу са стварањем, заједницом и собом. У природним просторима вода може значити мир, склад и очување.
Вода је угрожена због раста броја становника, веће потражње у пољопривреди и индустрији као и погоршања последица климатских промена. С економским развојем и растом светске популације, пољопривреда и индустрија постају жедније, а услед тога расте производња енергената за коју је потребно много воде, упозориле су УН. Климатске промене чине доступност воде непредвидљивијом и то доприноси загађењу.
Осим тога, кампањом се истиче да се вода, тоалети, канализација и хигијена – понекад се обједињено означавају акронимом WASH – често субвенционишу, али да раширена подршка може да омогући корист људима који већ имају задовољавајуће услове, уместо да унапреди ситуацију код сиромашних и заједница које у томе оскудевају.
Непажљиво поступање компанија с водом може да оштети екосистеме, нашкоди репутацији и утиче на продају. С развојем пројеката малих хидроелектрана у региону локално становништво се суочава са недостатком приступачности воде, јер се реке обично преусмеравају у закопане цеви, а то такође штети природи.
Обележавање Светског дана вода треба да служи као подсетник на важност заштите вода. Вреднујући све различите начине на које воду користимо у нашем животу, можемо правилно вредновати воду и ефикасно је чувати за све.
Слободанка Марић
РЈ „Алекса Дејовић“