Здравствени изазови данас су све бројнији. Појављују се нове, до сада нам непознате болести. Поново се срећемо са неким обољењима за која смо мислили да су део прошлости. Брине нас загађење животне средине, али и забрињавајући пораст гојазности и физичке неактивности и друге нездраве навике које су узрок многих болести савременог човека.
Светски дан здравља се обележава 7. априла и још једна је прилика да се скрене пажња на најзначајније проблеме у вези са здрављем на глобалном нивоу, али и да се свако од нас запита колико доприноси очувању сопственог здравља. Одлука да се 7. април посвети Светском дану здравља донета је на Првој скупштини Светске здравствене одганизације која је одржана 1948. године у Женеви. Обележава се као годишњица оснивања Светске здравствене организације и сваке године нас подсећа на здравље, као једно од наших основних права, али и најважнијих људских вредности.
У протеклих годину дана, могли бисмо рећи да је сваки дан био борба за здравље људи у целом свету. Пандемија је обележила животе свих нас и умногоме утицала на нашу свакодневницу. Пред нама су били бројни изазови, потребе за прилагођавањем, дисциплином, солидарношћу, стрпљењем и изнад свега одговорним односом према сопственом здрављу и здрављу људи у нашем окружењу. Година која је иза нас учила нас је да је лична одговорност за здравствену безбедност свих, данас можда најважније средство у очувању нашег здравља. Увидели смо да смо сви повезани, подједнако изложени ризику и да нам солидарност и брига о себи и другима много значе. Учили смо и да тиме што штитимо себе, штитимо и своје ближње и особе у свом окружењу, али шаљемо и поруку подршке здравственим радницима који су изложени највећем ризику док несебично брину о свима којима је њихова помоћ потребна. Борба са пандемијом нас је уверила и да је најмање што свако од нас може да учини придржавање основних смерница у вези са одржавањем личне хигијене, хигијене животног простора и ношење заштитних маски. Схватили смо и да неопходност држања физичке дистанце у борби са вирусом, не значи и нестанак солидарности, која нам је сада и више него потребна.
А да ли смо након свега свесни вредности превенције? У којој мери нас неке животне навике свакодневно штите од болести, а неке организам чине подложнијим инфекцији?
Пандемија ће једног дана проћи, а ми не смемо заборавити да пут за побољшање и очување здравља није напоран колико нам се можда чини. Нека свако од нас за почетак провери да ли у току дана пешачи и има неку физичку активност, колико води рачуна о исхрани, колико дуго и квалитетно спава, да ли планира време за опуштање и боравак у природи.
Физичка активност не подразумва напорно вежбање у теретани. Довољно је за почетак да ходамо макар пола сата више него што смо до сада и кад год можемо да проводимо бар још толико времена шетајући у природи. Након неколико дана осетићемо разлику у кондицији, али и у расположењу.
Разноврсна исхрана је један од предуслова здраве исхране. Умереност у свему и редовни оброци у току дана биће довољни за почетак. Покушајте да смањите унос слаткиша и грицкалица, а да ваш избор буде и воће и поврће. И не заборавите да пијете довољно воде.
Природни ритам спавања најбоље функционише када имамо редовне навике спавања и одлазимо у кревет најкасније до 23:00 часа, а будимо се ујутру увек у исто време, чак и викендом. Делује можда компликовано за почетак, али покушајте. У периоду од 23 часа до 02 сата после поноћи лучи се хормон мелатонин, који регулише успављивање и омогућава чврст сан и регенерацију организма. Било би корисно да не користите мобилни телефон и рачунар у вечерњим сатима, како не бисте реметили природну потребу за окрепљујућим сном.
Важно је да у току дана имамо и време за опуштање. То свакако неће бити губљење времена, већ потреба коју не треба занемарити. Опустите се уз активности које вам пријају, али се трудите да то не буде само боравак на друштвеним мрежама. Пронађите своју оазу мира која ће вам пријати.
Модерни стил живота је учинио да се велики број људи отуђи од природе. Не заборавите, након стресног догађаја, боравак у природи има умирујући ефекат.
Нека и ове године Светски дан здравља буде прилика да се сви још једном запитамо колико схватамо значај здравља, шта корисно можемо учинити за себе и зашто здрав човек има хиљаду жеља, а болестан само једну.
Васпитач Александра Копања