Анимација слике се преводи као оживљавање или давање душе.Тај превод суштински одговара намери нашег уценика, Уроша Аврамовића да створи свој свет покретних цртежа, стрпљиво их умножавајући и правећи кратке цртане филмове.На појединим цртежима амбијент је овоземаљски, а на другим то су фантастични предели из друге димензије са малим антропоморфним ликовима који имају елементе робота, али никада мрачни и претећи.Креативност, имагинација и посвећеност припадају аутору, савремена технологија је само средство.То је ученик спреман да користи и у едукативне сврхе, за часове биологије приказујући микросвет који је сам по себи фантастичан.
Ево шта каже Урош: „Процес анимирања није много тежак, само треба пуно времена да се направи добра анимација. За анимирање постоје одређени програми као што су adobe flash или у мом случају flipaclip. Анимација је заправо гомила слика које се пуштају једна после друге и праве илузију кретања. Брзина кретања из слике у слику се зове фпс, што је он већи покрети ће бити бржи и обрнуто.
Анимација везана за ДНК и РНК је била пројекат из биологије који сам направио за 6-7 дана. Имала је око 1700-1900 слика, и у њој сам давао личност ћелијама, протеинима… да би била самим тим и занимљивија и да би ми дала више слободе за анимирање. Док експериментална епизода цртаћа има око 3300-3500 слика, а музику сам ја направио. Њу сам већ неко време планирао да направим и она је требала да буде још боља и дужа, али сам имао само месец дана да је напавим тако да сам много идеја морао да избацим.”
