Дан државности Србије – Сретење је државни празник у Србији који се празнује 15. и 16. фебруара. Установљен је у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак, који се сматра почетком српске револуције у борби за ослобођење Србије од турске власти. Угледни Срби тог времена окупили су се у селу Орашцу 1804. године и донели одлуку о подизању Првог српског устанка, а на место вожда постављен је Карађорће Петровић. У то доба овај датум представљао је рађање модерне српске државе, а био је и увод у Други српски устанак којим је издејствована аутономија Срба у оквиру Османског царства.
Овај празник се такође прославља као дан када је у Крагујевцу 1835. године издат и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије – Сретењски устав. Тог дана је кнез Милош Обреновић прогласио један од првих демократских устава у Европи. Творац устава био је Димитрије Давидовић, а у уставу су биле наглашене потребе српског друштва за разбијањем феудалних установа и владавине.
Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут. Као државни празник у Републици Србији обновљен је 10. јула 2001. године, а слави се од 15. фебруара 2002. године. У периоду од 1990. до 2001. године Дан државности Србије славио се 28. марта у знак сећања на 1989. годину када је Скупштина СР Србије усвојила амандмане на Устав Србије и тим смањила овлашћења аутономних покрајина.
Сретење се увек обележава четрдесет дана након Божића јер тада православни верници обележавају Сретење Господње као сећање на тренутак увођења Христовог у јерусалимски храм.
Обележавање Дана државности и Дана уставности је један од најбитнијих датума у политичком, културном и историјском календару Србије, а церемонија обележавања је традиционално полагање венаца и давање почасти код споменика Вожду Карађорђу у Орашцу.
Презентација!
Љиљана Дашић
РЈ „Стеван Чоловић“
