Човек ван, тачније, испред свог времена, са многим визијама и знањима несхватљивим у времену у коме је живео, и данас буди интересовање научника. Нисмо ни свесни његовог доприноса развоју многих уређаја које данас користимо.
Рођен јула 1856. године у српској породици православног свештеника Милутина Тесле и Георгине – Ђуке Тесла, рођене Мандић у селу Смиљан, недалеко од Госпића, основну школу и нижу реалку завршио је у Госпићу. Радознао од малена, многе идеје је добио током разговора са својом мајком, за њега најважнијом особом до краја живота. Околности су га довеле преко Европе, до Америке.
Причом која прати документарни филм о животу Николе Тесле започели смо посету Музеју Николе Тесле, упознајући се са његовим првим сусретом са науком, генијалним умом жељним нових знања, научником који је дао неизмеран допринос науци.
Затим нас је стручни водич упознала са Теслиним открићима (његов први изум – апарат за појачање гласа на телефону настао је у Будимпешти у Централном телефонском уреду), демонстрацијом рада експоната изложених у музеју, између осталог и занимљивом демонстрацијом чувеног јајета које стоји усправно коју је приказивао како би фасцинирао публику. Указала нам је да је неретко на тај начин покушавао да заинтересује многе, а првенствено инвеститоре, за свој научни рад.
Ученици су имали прилику да учествују у демонстрацији 3 експеримента пуштањем у рад експоната овог јединственог музеја: муња која пали сијалице у њиховим рукама, да осете струју изнад мини торња док тело служи као проводник и да виде натпис „Змај“ који се појављује на зиду бежичним преносом струје.
Погледали смо изложене Теслине личне предмете, одређене уређаје, као и један од ретких портрета за који се дуго није знало да је портрет овог научника. Након одређених изума и пројеката, различите безбедносне службе су биле заинтересоване за Теслина открића, па је тако, под чудним околностима, доживео саобраћајну несрећу 1937. године од које се никада није опоравио у потпуности. Преминуо је 1943. године (86 година) у сну, у хотелској соби у којој је живео, где су га пронашли после два дана.
У посебном делу изложена је урна сферног облика са Теслиним посмртним остацима пренетим у Србију посредством Саве Косановића, сина Теслине најмлађе сестре Марице коме је припала све Теслина заоставштина. Он ју је потом поклонио држави. Јуна 1952. године, пренета је у „Генчићеву вилу“ у тадашњој улици Пролетерских бригада 51, данашњој Крунској, у којој се и даље налази музеј.
Музеј Николе Тесле је данас по свему јединствена институција науке и културе у Србији, а и у свету. Једини је музеј који чува оригиналну и личну заоставштину Николе Тесле и поседује изузетно вредне колекције. 1957. година сматра се почетном годином музеолошке делатности Музеја Николе Тесле јер је тада, урном која је донета у музеј, употпуњена стална поставка.
Теслине идеје да пренос информација и енергија могу да се учине доступним на свакој тачки планете доказао је конструкцијом бежичног предајника; индукциони мотор и генератор са дво и трофазним преносом јесте почетак друге индустријске револуције и користи се и данас; експерименти са струјама високе фреквенције; електрична енергија са Нијагаре са 12 патената искоришћених за рад ове централе, њих 9 припада Николи Тесли.
Тесла је тимао чудна предвиђања о путничким летецћим машинама без горива „без било каквих ограничења садашњих авиона и дирижабла“, да ће 2100. године еугеника (унапређење људи генетском манипулацијом) бити универзално успостављена, хигијена и телесна култура биће признате гране просвете и владе. Решење „не лежи у уништавању, већ у овладавању машином“. Као пример, Тесла описује будућност „аутомата“ који преузимају људски рад и стварање „машине која размишља“. Зар не живимо већ у таквом времену?
Препорука: обавезно посетите Музеј Николе Тесле!
Линк!!!
Васпитачица Слободанка Марић,
РЈ „Алекса Дејовић“
