Како стоји на сајту Позоришта, Вања и његова усвојена сестра, Соња живе мирним и повученим животом испуњавајући судбину Чеховљевих ликова чија имена носе. Њихов троми живот у кући у којој су одрасли прекида изненадна посета сестре Маше, глумице и њеног млађег дечка уметничког имена Жаока.
Ту је и кућна помоћница Kасандра, обдарена пророчким моћима и млада девојка Нина која би такође желела да постане глумица. Позивом на маскенбалску журку почиње узбудљив викенд ривалства, жаљења, огорчености и искрености.
Kристофер Ђуранг, један од најпознатијих савремених америчких комедиографа, за Вању, Соњу, Машу и остале награђен је Тонијем за најбољу драму 2013. године, а комад је убрзо постао бродвејски хит.
Ђурангове јунаке играју Горан Јевтић, Милица Михајловић, Катарина Марковић, Исидора Минић, Ђорђе Кадијевић и Наталија Степановић.
„Ово је на први поглед раскошна комедија са off Brodveja. Али, истовремено, ово је комад о инертности, о сваљивању кривице за личне неостварености на другог, о чекању да нам неко други (ако не „плава чапља“, онда макар сестра са бољом радном етиком) реши проблем или поправи живот“ – навела је редитељка представе Ксенија Крњански, поводом представе „Вања, Соња , Маша и остали“.
Према њеним речима Вања и Соња су „представници средње генерације која се није снашла у транзицији између лепљења маркица на ручно писана писма и четовања са вештачком интелигенцијом“.
Нама који памтимо ручно писана писма, чекање на одговор данима, узбуђење и неизвесност када зазвони фиксни телефон – ко зове и да ли ћемо стићи да се јавимо пре родитеља, дружења уживо, и живот у свој његовој реалности и пуноћи – ова представа , иако је замишљена као комедија, буди сету и амбивалентна осећања. Интересантно је како су је ученици доживели.
„Представа „Вања, Соња, Маша и остали“ оставила је дубок утисак и навела нас је да размишљамо о разлици данашњих и некадашњих генерација. Порука представе је да не можемо само да седимо и чекамо да нешто дође само од себе, већ морамо да се покренемо , јер ако нешто јако желимо можемо и да успемо. Представа је јако занимљива, смешна и може много тога да се научи из ње“.
Ученице Тамара Марковић и Вишња Величковић
Свака генерација живот сагледава из своје визуре, па иако често мислимо да је наша улога да подучавамо наше ученике, треба да будемо отворени и сензибилни и да учимо ми од њих и да на живот гледамо и њиховим очима. Тако ће и наш и њихов свет бити богатији и лепши, а неразумевања и замерања ће бити много мање.
Васпитач Јелена Вицо
РЈ ,,Петар Драпшин“